Studije budućnosti do 2022/23.

Do 2023. godine obrazovni program Studije budućnosti se sastojao iz 4 modula: moduli Budućnost države i društva i Veštine za budućnost u jesenjem semestru i Pogledi ka Evropi i Učionica 4.0 u prolećnom semestru, dok se u prolećnom modulu održavao i Intenzivni modul o EU. Pored predavanja i radionica na navedenim modulima, program je obuhvatao i Alumni2Students program mentorstva, program prakse, kao i pisanje završnog rada koji su studenti i studentkinje mogli da pišu u jednoj od sledeće tri forme: studija slučaja, akademski esej i predlog javne politike.

Cilj modula Budućnost države i društva je da studente pripremi na promene i upozna ih sa aktuelnostima koje se dešavaju pod rastućim uticajem društvenih, ekonomskih, političkih faktora koje se vezuju za državu, njen položaj na međunarodnoj sceni, ali i za pojedinca i njegov razvoj u kontekstu u kome se nalazi. Kroz interaktivna predavanja studenti stiču znanja o temama koje se odnose na razvoj savremenog sveta, procesima održivog razvoja i klimatskih promena, odnosima između države, društva i društvenog aktivizma, radne snage, ali i kritičkog mišljenja kao osnove za promatranje budućnosti i promena koje ona sa sobom nosi.

Cilj modula Veštine za budućnost da studentima pruži priliku da steknu veštine koje će povećati njihovu zapošljivost i konkurentnost na tržištu rada, a koje će imati prilike da dodatno razvijaju na programu prakse ili u okviru prvog zaposlenja. Ovaj modul, pored toga što nudi veštine koje su neophodne za 21. vek, nudi i drugi set veština, čijim sticanjem studenti dobijaju mogućnosti da budu lideri promena u svom okruženju.

Cilj modula Učionica 4.0 je da upozna studente sa širim društvenim implikacijama nove tehnološke revolucije. Kroz nastavu na ovom modulu, ukazuje se na ključne izazove, opasnosti i prednosti koje revolucija 4.0 nosi kako za pojedinca tako i za globalno društvo u celini. Predavanja u okviru Učionice 4.0 studentima pružaju mogućnost da spoznaju kompleksni odnos tehnologije i društva. Studenti imaju jedinstvenu priliku da sa eminentnim predavačima razgovaraju na teme iz oblasti arhitekture, novih tehnologija, medicine, informacionog društva i novih medija.

Cilj modula Pogledi ka Evropi da osposobi studente da kritički promišljaju buduće pravce razvoja Evropske unije (EU). Kroz multidisciplinarni pristup svakoj od tema koje se obrađuju, studentima je omogućenoda se upoznaju sa postojećim projekcijama razvoja EU, argumentovano pokreću i učestvuju u debatama o različitim scenarijima razvoja najznačajnijih praktično-političkih procesa u EU, a Intenzivni modul o EU pomaže u pripremi studenata i studentkinja za ovaj modul.

Alumni2Students program mentorstva

U okviru programa Studije budućnosti, studenti pohađaju Alumni2Students program mentorstva, koji im omogućava da se bliže upoznaju i sarađuju sa alumnistima Beogradske otvorene škole. Svi alumnisti su, svojevremeno, bili deo ovog multidisciplinarnog programa.

Mentori svoja iskustva i stečena znanja dele sa studentima i pomažu im da unaprede svoje veštine i profesionalno se orijentišu. Bogate karijere, ali i veliko iskustvo u Alumni BOŠ zajednici daje im mogućnost da studente usmere i pokažu im neka od rešenja na dileme i pitanja, ali im i pomažu u procesu građenja profesionalne karijere. Takođe, studenti u velikoj meri dele i svoja iskustva sa mentorima što ovaj proces čini dvosmernim.

Značajno je to što studenti uz savete i podršku svojih mentora imaju priliku da saznaju nove informacije, ali i da dalje grade čvrstu mrežu u BOŠ-ovoj zajednici. Ovakav vid saradnje je neformalan, što ostavlja dosta prostora da se mentor i menti povežu i ostvare konekciju kako profesionalnu, tako i prijateljsku. Saradnja traje osam meseci koliko je određeno da mentor i student ostvare osam sesija. Tempo, način i ciljeve određuju međusobno u dogovoru jedni sa drugima, te fleksibilnost pruža dodatan kvalitet ovakvom načinu saradnje.

Široka alumni mreža pokazatelj je da su Studije budućnosti program sa tradicijom, ali isto tako i program koji prati svaki korak savremenog čoveka, jer su naši  alumnisti  deo savremenog društva koji učestvuje u značajnim projektima i odlukama.

Program prakse

Program prakse predstavlja obaveznu aktivnost u okviru akademskog programa Beogradske otvorene škole. Program prakse čine aktivnosti koje se odnose na obavljanje poslova u ustanovi ili organizaciji u kojoj se obavlja praksa. Cilj programa prakse je da pripremi studente za svet rada i da im pomogne da steknu kompetencije koje su potrebne na tržištu rada.

Program prakse treba da se realizuje u periodu od novembra tekuće godine do kraja oktobra naredne godine. Ustanova ili organizacija, u dogovoru sa studentom, u navedenom periodu, utvrđuje da li program stručne prakse traje nekoliko nedelja (najmanje 80 radnih sati) ili do tri meseca.

Završni rad

Završni rad ima za cilj da studente upozna sa određenom oblašću putem intenzivnog programa istraživanja i analize određene teme, ali i da studente usmeri na dalji stručni rad u oblasti koju je izabrao kako bi se formiralo i ojačalo kritičko mišljenje studenta.

Završni rad može imati jednu od tri ponuđene forme: akademski rad, predlog za praktičnu politiku ili studiju slučaja.

Prilikom prijavljivanja za program kandidati treba da izaberu jednu od ponuđenih formi Završnog rada, za koju smatraju da najviše odgovara njihovim interesovanjima.

Akademski rad 

Akademsko pisanje ima za cilj da podstakne akademsku interakciju studenata kroz unapređivanje njihovih metodoloških i istraživačkih kapaciteta. Usmereno je ka savladavanju osnova naučnog metoda i izoštravanju njegove upotrebe tokom pisanja završnih radova.

Akademsko pisanje obuhvata:

• osnove naučnog metoda i kritičko ovladavanje literaturom;
• odabir istraživačke teme, tehnike prikupljanja i analize materijala;
• završni rad (mentorski rad).
  
  

Završni rad treba da ima više od 2000, a manje od 3000 reči (ne uključujući fusnote i rezime, kao ni beline, 10–15 stranica).

Beogradska otvorena škola obezbeđuje trenera koji će sa njima proći tehničke karakteristike i osnovna pravila akademskog pisanja, dok studenti dogovaraju sa profesorima, saradnicima instituta ili odgovornim osobama u instituciji lili organizaciji u kojoj obavljaju program prakse da im budu mentori u procesu izrade akademskog rada. Njihov zadatak jeste da odobre rad kada je tema u pitanju kao i sam sadržaj akademskog rada. Beogradska otvorena škola nije u mogućnosti da obezbedi finansijsku nadoknadu za mentore, ali ih poziva da izađu u susret studentima i pomognu im da što bolje obrade određenu temu.

Izradu Završnog rada prate sledeće faze:

• Definisanje teme Završnog rada
• Izrada kratkog rada (u formi eseja) koji prati temu
• Priprema predloga strukture Završnog rada
• Izrada prve verzije
• Izrada konačne verzije i dostavljanje Beogradskoj otvorenoj školi
• Odobrenje preporučenih radova od strane Programskog odbora Odeljenja za Studije budućnosti
• Lektura i korektura
• Prelom Zbornika radova
• Objava e-zbornika Završnih radova studenata.

Predlog javne politike

Pisanje predloga za praktičnu politiku ima za cilj da pruži znanja i izvore koji su potrebni kako bi studenti razvijali veštinu pisanja delotvornih predloga za praktičnu politiku. U tom smislu, ova obuka:

• pruža uvid u predlog za praktičnu politiku, u smislu svrhe, strukturnih i tekstualnih elemenata dve osnovne vrste predloga za praktičnu politiku: studije praktične politike i sažetka praktične politike;
• promoviše autonoman razvoj veštine pisanja predloga za praktičnu politiku, koristeći kao izvor LGI-ovu knjigu "Pisanje delotvornih predloga za javne praktične politike”;
• uspostavlja saradničku atmosferu među studentima – članovima praktičnopolitičke zajednice.

Završni rad treba da ima više od 2000, a manje od 3000 reči, proreda 1,5 (ne uključujući fusnote i rezime, kao ni beline, 10–15 stranica).

Beogradska otvorena škola obezbeđuje trenere i mentore koji sa studentima definišu teme, prolaze obuku, tehničke karakteristike i osnovna pravila o pisanju predloga za javnu politiku

Oblasti

Studenti mogu da još u toku procesa prijave za program izaberu oblast, koju im nudi Beogradska otvorena škola, u okviru koje će biti definisana tema njihovog Završnog rada. Ukoliko je nema u okviru ponuđenih studenti mogu da je dopišu.

Ponuđene oblasti: ekonomija, sociologija, pravo, politikologija, antropologija, istorija, psihologija, evropske studije, studije religije, mediji i komunikacije, društvene mreže, informacione tehnologije, studije roda, identitet i imagologija, književna istorija i teorija, studije kulture, estetika, bezbednost, geopolitika, energetika, održivi razvoj, demografija, urbanizam.

Završni rad treba da ima više od 2000, a manje od 3000 reči, proreda 1,5 (ne uključujući fusnote i rezime, kao ni beline, 10–15 stranica).

Beogradska otvorena škola obezbeđuje trenere i mentore koji sa studentima definišu teme, prolaze obuku, tehničke karakteristike i osnovna pravila o pisanju predloga za praktičnu politiku.

Studija slučaja

Studija slučaja predstavlja analitički metod za proučavanje konkretne realne situacije ili zamišljenog scenarija. Opisuje događaje, daje odgovore i rešenja na izazove i probleme sa kojima se organizacije, institucije i kompanije suočavaju u svom radu.

Cilj ove forme završnog projekta je da studente upozna sa organizacijskim problemima sa kojima nisu imali prilike da se susretnu. Za relativno kratko vreme studenti će naučiti i steći sposobnost za rad u timu i steći uvid kako se analiziraju problemi sa kojima se susreću organizacije, institucije ili kompanije i razumeju na koji način se one suočavaju sa njima.

Beogradska otvorena škola obezbeđuje obuku na kojoj će studenti naučiti koje su to tehničke karakteristike i osnovna pravila kreiranja studije slučaja. Tim BOŠ-a, koji će učestvovati u osmišljavanju tema studija slučaja, ujedno će predstavljati i mentorski tim koji će studentima tokom rada pružati mentorsku podršku. Njihov zadatak jeste da ocene radove studenata i da im daju sugestije i savete koji im mogu biti korisni u budućem profesionalnom angažmanu.

Zadatak studenata jeste da zadate slučajeve analiziraju, prezentuju svoja tumačenja i rešenja prethodno određena temom studije slučaja. U svom radu studenti se služe metodom pretpostavki i obrazloženja. Studenti sami prave timove od najmanje 2, a najviše 3 studenta.

Studija slučaja ilustruje ono što su studenti naučili. Značenje informacija do kojih su došli u svom radu  postaju jasnije kada se one primene na studiju slučaja. Shodno tome, analizom studije slučaja, studenti na neki način postaju detektivi koji setom konceptualnih alata i veština zaključuju šta se desilo i šta je suština problema kojim se studija slučaja bavi. Menadžment je neizvesna igra, a korišćenje studije slučaja kao metoda kojim se otkriva kako se teorija može primeniti je jedan od načina za poboljšanje veština dijagnostičkog istraživanja i rešavanja izazova.

Takođe, studije slučaja pružaju priliku studentima da steknu iskustvo u predstavljanju svojih ideja drugima. U takvoj situaciji studenti bi trebalo da organizuju svoje stavove i zaključke kako bi ih prezentovali na najbolji način. Ovako studente upoznajemo sa načinom kojim se donose  i prezentuju odluke u stvarnom svetu poslovanja.

Dodatne i slobodne aktivnosti

U okviru programa Studije budućnosti, pored obavezne nastave, zastupljene su dodatne i slobodne aktivnosti. Studenti i studentkinje u okviru ovih aktivnosti na različite načine razvijaju bolju međusobnu komunikaciju i povezivanje u jedinstvenu grupu.

Ove aktivnosti su zamišljene tako da, pored nastave na programu, studenti imaju priliku da sami ispune vreme koje će koristiti za dodatnu nadogradnju znanja i veština, a tim Studija budućnosti se trudi da u svakom mesecu bude realizovana bar jedna slobodna ili dodatna aktivnost.

Sada već tradicionalno, jedna od aktivnosti koja je najviše zastupljena u toku dva semestra podrazumeva psihološke radionice. Cilj ovih radionica je da se studenti i studentkinje bolje upoznaju sa teorijskim i praktičnim znanjima iz psihologije i psihoterapije. Teme se biraju u skladu sa željama i potrebama studenata. Radionice su interaktivne i umnogome podstiču studente da poboljšaju svoju komunikaciju, racionalno se suočavaju sa problemima, ali i da upoznaju sebe i druge.

BOŠ književni klub je kao ideja za slobodnu aktivnost pokrenuta za vreme 24. generacije Studija budućnosti, a nastavlja da traje i danas. Ova radionica ima za cilj da očuva čitalačku kulturu kod mladih ljudi, ali i da ih podstakne da svoj stav prema određenim književnim delima podele sa drugima. Studenti imaju dosta mogućnosti i slobode da sami biraju knjigu koju će pročitati, a zatim zajednički tumačiti, što dovodi do toga se na književnim okupljanjima mogu čuti isrcpne analize velikih klasika književnosti, ali i savremene literature, kako teorijske, tako i književno-umetničke.

Zimska škola timskog rada se tradicionalno organizuje na početku drugog semestra. Škola daje priliku da se studenti na nekoliko dana izmeste iz grada i zajedno učestvuju na različitim treninzima i obukama koje će im pomoći u otkrivanju svoje uloge u bilo kojoj grupi u kojoj se mogu naći u budućem profesionalnom angažmanu.

Naposletku, ne treba zaboraviti i na specijalna predavanja koja studentima pružaju priliku da, pored znanja i veština koja stiču u okviru četiri modula koja čine program, nauče i saznaju još mnogo toga novog, ali i Students2Students predavanja gde studenti dobijaju priliku da budu predavači.

Pored ovih aktivnosti koje su već godinama zastupljene u programu, svaka generacija svojim idejama i predlozima daje lični pečat ovom delu programa: odlasci u muzeje, bioskope, pozorišta, noćni izlasci i još mnogo toga što upotpunjuje vreme studenata van obaveznog programa i aktivnosti na njemu.