Od 1. januara 2026. godine, Mehanizam Evropske unije za prekogranično prilagođavanje (cene) ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) ušao je u fazu naplate. To znači da uvoz pojedinih proizvoda u EU, uključujući čelik, gvožđe, aluminijum, vodonik, đubriva i električnu energiju, sada nosi konkretan trošak koji zavisi od emisija gasova sa efektom staklene bašte nastalih tokom proizvodnje. U sektoru električne energije CBAM praktično izjednačava trošak emitovanja GHG za proizvođače izvan EU sa troškom koji već snose proizvođači unutar Unije kroz Sistemu trgovine emisijama EU (EU ETS), sa ciljem sprečavanja „curenja ugljenika” i podsticanja procesa dekarbonizacije (napuštanja fosilnih goriva).

U slučaju Zapadnog Balkana, CBAM je otvorio pitanje da li ovaj mehanizam usporava integraciju regionalnog tržišta električne energije sa tržištem EU ili, naprotiv, predstavlja nužan podsticaj da se ta integracija konačno zasnuje na poštovanju zajedničkih standarda zaštite životne sredine i klimatskih ciljeva Unije. Za Srbiju je ovo pitanje posebno važno jer je domaći elektroenergetski sektor izrazito ugljenično intenzivan. U 2024. godini ugalj je činio oko 60% proizvodnje električne energije, dok su obnovljivi izvori, izuzev hidroenergije, imali relativno skroman udeo.

Izuzeće od primene

CBAM uredba predviđa mogućnost za izuzeće od kupovine CBAM sertifikata, ukoliko je cena ugljenika stvarno plaćena u zemlji porekla proizvoda u vrednosti ekvivalentnoj ceni koja se naplaćuje u Evropskoj uniji. Ovim je osigurano da kompanijama ne budu duplo naplaćene iste emisije GHG, ili vrednost CBAM sertifikata bude umanjena za vrednost GHG emisija naplaćenu u državi porekla proizvoda. Posebnim članom definisana je mogućnost izuzeća od obaveze kupovine CBAM sertifikata za električnu energiju, ukoliko država ima integrisano tržište električne energije sa EU. Takođe potrebno je da u okviru nacionalnog zakonodavstva država sprovede glavne odredbe EU energetske i klimatske politike Evropske unije sa posebnim fokusom na uvođenje operativnog sistema naplate ugljenika ekvivalentnog EU ETS-u do 1. januara 2030. godine.

Šta Srbija bira: Ad hoc odluku ili jasan plan?

Umesto uspostavljanja sistema trgovine emisijama usklađenog sa EU ETS-om, Srbija je krajem 2025. godine usvojila Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, a javnost je o predlogu obaveštena svega dva meseca pre početka usvajanja ovog Zakona.

Porez na emisije GHG je novim Zakonom postavljen na svega 4 evra po toni, što je višestruko manje od nivoa cene koji važi u EU. Cena tone ugljenika u sistemu trgovine emisijama EU početkom 2026. godine kreće se u rasponu od 70 do 90 evra. Iako se usvojeno zakonsko rešenje može tumačiti kao pokušaj da se deo sredstava koja bi inače bila plaćena kroz CBAM zadrže u domaćem budžetu, razlika između cene tone ugljenika u Srbiji i EU je ogromna, pa ovakvim pristupom u domaćem budžetu ostaje tek deo ukupnog iznosa. Dodatna slabost Zakona leži u izostanku obaveze usmeravanja prikupljenih sredstava u dekarbonizaciju i zaštitu energetski ugroženih kupaca pa postoji realan rizik da ovaj instrument ostane pre svega fiskalna mera, a ne poluga za pravednu energetsku tranziciju.

Osim toga, Zakonom su predviđeni izuzeci i poreski krediti, naročito za velike emitere poput EPS-a i NIS-a, koji ostavljaju prostor da se značajno umanji iznos koji bi morao biti naplaćen za emisije GHG. Zbog toga se teško može govoriti da je novi Zakon uspostavio „efektivno plaćenu” cenu ugljenika u smislu pravila koje CBAM postavlja, već pre kao pokušaj da se kroz domaći porez na emisije privremeno ublaže posledice primene CBAM-a. Osnovni problem u vidu visoke zavisnost od uglja i odsustvo jasnog plana dekarbonizacije elektroenergetskog sektora i dalje ostaju otvoreni.

Iako je odluka o uvođenju CBAM-a poznata još od usvajanja Uredbe 2023. godine, većina vlada Zapadnog Balkana dočekala je početak faze naplate nespremno. Nijedna ekonomija regiona nije ispunila uslove za izuzeće u sektoru električne energije do 1. januara 2026. godine, a mnoge reakcije bile su usmerene ka traženju odlaganja ili ublažavanja pravila, umesto ka pravovremenom usklađivanju sa zahtevima Uredbe.

Za Srbiju, kao i za ceo region, je zato ključno da CBAM ne posmatra samo kao spoljni namet, već kao signal da dosadašnji model razvoja elektroenergetskog sektora više nije održiv. Ako želi da očuva konkurentnost izvoza električne energije i da se ozbiljno približi evropskom tržištu, Srbija mora da pređe sa parcijalnih odluka na jasan plan: postepeno napuštanje uglja, snažnije ulaganje u obnovljive izvore, efikasan sistem određivanja cene ugljenika i namensko korišćenje prihoda za pravednu tranziciju. U suprotnom, CBAM neće biti samo dodatni trošak, već i pokazatelj propuštene prilike da se energetska integracija sa EU zasnuje na održivim osnovama.

Nalazi i preporuke analize ,,Integracija tržišta električne energije zahteva usklađenost sa standardima zaštite životne sredine’’ ističu važnost planskog pristupa vlada Zapadnog Balkana pri usklađivanju sa CBAM-om, ali i važnost zaštite životne sredine usled prilagođavanja energetskog sektora za nova pravila igre pri trgovini električnom energijom. Preporuke ovog istraživanja podržale su 63 organizacije civilnog društva sa prostora Zapadnog Balkana.

Ova analiza je sprovedena u okviru projekta „Navigator Zelene agende“ koji sufinansira Evropska unija. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Arhus centar, organizacijom Eko-Tim, organizacijom Eco-Z, Centrom za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom za zaštitu i očuvanje prirode u Albaniji i mrežom CEE Bankwatch