Ministarstvo finansija je od 1. do 21. oktobra sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Nacrtu zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda kojima treba da se uspostavi sistem naplate poreza za emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Uredba EU kojom se uspostavlja mehanizam prekogranične naplate za emisije ugljen-dioskida (CBAM) je stupila na snagu u maju 2023. godine. Od oktobra 2023. postoji obaveza izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida, a od januara 2026. kompanije u EU će plaćati taksu na robu koja je uvezena iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida. CBAM ni za koga ko se ozbiljno bavi energetskom i klimatskom politikom nije mogao biti iznenađenje. Sa druge strane, odgovor Republike Srbije na uvođenje CBAM-a dolazi samo dva meseca pre početka naplate u EU i predstavlja iznenađenje imajući u vidu da niko nije ni znao da se pripremaju.

Izloženost Srbije CBAM-u je značajna jer se gotovo dve trećine ukupnog izvoza plasira na tržište EU. Dodatni izazov predstavlja činjenica da domaća privreda ima znatno veći ugljenični otisak po jedinici proizvoda u poređenju sa konkurencijom iz EU što direktno umanjuje konkurentnost domaćih proizvoda. Najizraženija razlika vidi se u proizvodnji električne energije, gde su emisije u Srbiji tri do četiri puta više nego u EU.

Imajući u vidu globalnu borbu protiv klimatskih promena, međunarodne obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Pariskog sporazuma, kao i proces evropskih integracija i cilj da Evropa do kraja 2050. godine postane ugljenično neutralan kontinent, uspostavljanje sistema naplate emisija ugljen-dioksida je neminovno. Međutim, zbog brojnih proceduralnih i sadržinskih propusta, smatramo da predložena rešenja ne ispunjavaju osnovne uslove za sprovođenje efikasne fiskalne i klimatske politike i ukazujemo na sledeće ključne nedostatke predloženih zakona:

1. Nepoštovanje procedura za uključivanje javnosti

Uspostavljanje sistema naplate za emisije GHG zahteva zajednički odgovor svih društvenih aktera, naročito privrede koja će ovim merama biti najdirektnije pogođena. Nažalost, javno dostupni podaci ukazuju da privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu izrade zakona, a za učešće u javnoj raspravi Ministarstvo finansija ostavilo je samo 20 dana, što je zakonski minimum. Poštovanje minimalnih standarda uključivanja javnosti je nedovoljno, naročito imajući u vidu da se radi o potpuno novim instrumentima koji se uvode u poreski sistem Republike Srbije.

Zakon o državnoj upravi nalaže organima državne uprave da obezbede uslove za učešće javnosti tokom pripreme nacrta zakona, što podrazumeva objavljivanje polaznih osnova i organizovanje konsultacija koje prethode javnoj raspravi. Pored toga, u dokumentima koje

je Ministarstvo objavilo ne nalaze se informacije o članovima radne grupe, iako ih na to Poslovnik Vlade obavezuje, pa javnost nije upoznata sa tim ko je učestvovao u pripremi ovih propisa. Ovakav pristup predstavlja kršenje brojnih propisa Republike Srbije, a pre svega Zakona o planskom sistemu i Arhuske konvencije. Ministarstvo finansija nije blagovremeno obavestilo javnost o početku rada na ovim zakonima, a relevantni akteri, uključujući predstavnike privrede i civilnog društva, bili su isključeni iz faze ranih konsultacija.

2. Nepoznavanje postojećeg strateškog i pravnog okvira

U obrazloženju koje je objavljeno uz Poziv na javnu raspravu navodi se da se zakoni usklađuju sa Strategijom razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalnim akcionim planom za klimatske promene (2019–2030). Međutim, ovi dokumenti ne postoje. Takvi dokumenti nikada nisu usvojeni i samim tim ne proizvode nikakvo dejstvo. Trenutno važeći Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade odnosi se na period 2024-2027, dok je u Obrazloženju navedeno usklađivanje sa Programom Vlade za period 2022-2026. U Srbiji ne postoji Strategija razvoja, dok Plan razvoja Republike Srbije nikada nije usvojen.

3. Nenamenski karakter prikupljenih sredstava

Predlog Zakona ne predviđa da će sredstva prikupljena na osnovu naplate poreza na emisije GHG biti korišćena za podršku privredi za dekarbonizaciju. S obzirom na to da u Republici Srbiji ne postoji namenski karater budžetskih sredstava, niti uspostavljen mehanizam finansiranja akcija u području klime, posebno je zabrinjavajuće što je Zakon nedorečen o tome kako će se koristiti sredstva od prikupljenih poreza na GHG emisije. Ukoliko Zakon bude usvojen u predloženom obliku, sredstva prikupljena naplatom poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte odlaze u jedinstveni državni budžet, kojim Vlada raspolaže bez zakonske obaveze da ta sredstva budu namenski utrošena na projekte dekarbonizacije.

Šta dalje?

Neophodno je da Ministarstvo finansija bez odlaganja povuče iz procedure nacrte zakona koji su u suprotnosti sa pravnim poretkom Republike Srbije i strateški utemeljeni u nepostojećim dokumentima. Neodgovorno je pokretati javnu raspravu o uvođenju poreza na emitovanje gasova sa efektom staklene bašte bez prethodne analize efekata propisa koja je stavljena javnosti na uvid, naročito u pogledu socijalnih i ekonomskih posledica po privredu i građane Republike Srbije.

Primena zakona planirana je već od 1. januara 2026. godine, što ostavlja kompanijama na koje se propisi direktno odnose svega nešto više od dva meseca za pripremu. 

Organizacije potpisnice saopštenja:

• Beogradska otvorena škola,
• Centar za unapređenje životne sredine
• Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu

Javnost na potezu

Kako bismo olakšali učešće u ovom procesu svim građanima koji žele da učestvuju, a smatraju da nisu dovoljno stručni ili nemaju dovoljno vremena za analizu dokumenta, pripremili smo komentare koje možete preuzeti i poslati Ministarstvu finansija u svoje ime. Link ka komentarima nalazi se OVDE.

Ova aktivnost je deo projekta ,,Navigator Zelene agende'', koji podržava Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženje Aarhus centar, organizacijom Eko-tim, organizacijom Eco-Zone, Centrom za ekološko istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom Protection and Preservation of Natural Environment i Mrežom CEE Bankwatch.