Ne samo da Zapadnom Balkanu nedostaje više finansijskih sredstava za sprovođenje pravedne tranzicije - nego su i postojeća sredstva sve nedostupnija. Godinama se objašnjenje zaostajanja u energetskoj tranziciji regiona svodilo na ono što, u teoriji, fali: dovoljno finansijskih sredstava. To je ubedljivo objašnjenje, ali više nije dovoljno.

Zapadnom Balkanu je zaista potrebno više finansijskih sredstava, naročito u regionima zavisnim od uglja, gde obim neophodne ekonomske  transformacije diktira finansijski imperativ. Ali okolnosti su se promenile. Resursi više nisu u potpunosti odsutni. Oni su strukturirani, uslovljeni i sve selektivniji.

Upravo u toj selektivnosti postaje vidljivo još nešto: jaz između finansiranja koje postoji i finansiranja kojem je zaista moguće pristupiti. Upravo je pitanje finansiranja energetske tranzicije, posebno pravedne tranzicije, nešto što je opredelilo naš zajednički rad u 2026. i 2027. godini. Ranije ove godine, okupili smo više od osamdeset „praktičara“ pravedne tranzicije, na virtuelnoj ekspertskoj diskusiji o finansiranju pravedne tranzicije. 

Uvodničari i uvodničarke bili su:
- Nevena Smilevska, koordinatorka za pravednu tranziciju za Zapadni Balkan u mreži CEE Bankwatch Network;
- Marion Guénard, viša savetnica za klimatsku politiku EU i francusko-nemačku saradnju u organizaciji Germanwatch;
- Ognjan Pantić, ekspert za javne politike energetske tranzicije u Beogradskoj otvorenoj školi;
- Irina Avramska Pashovska, predstavnica Ministarstva energetike, rudarstva i mineralnih resursa Severne Makedonije;
- Blerinda Veliu, ekspertkinja za održivost koja sarađuje sa opštinama i lokalnim zajednicama na Kosovu*.

Razgovor je brzo odmakao od ciljeva i okvira i gotovo odmah usmerio na nešto praktičnije.

Gde tačno, proces pravedne tranzicije koči?

Učešće oblikuje ono što se gradi

Nevena Smilevska je to jasno istakla: polazna tačka nije finansiranje, već pitanje da li su lokalni akteri dovoljno rano i suštinski uključeni da mogu da utiču na ono što se osmišljava. Bez toga, učešće postaje proceduralno.

Konsultacije koje se održavaju nakon što su ključni parametri već utvrđeni - ne stvaraju vlasništvo nad procesom. One stvaraju usklađenost.

Širom regiona ne nedostaje ideja. Opštine razmatraju unapređenje sistema daljinskog grejanja, energetsku efikasnost javnih zgrada i lokalna rešenja zasnovana na obnovljivim izvorima energije. Civilno društvo je prisutno, angažovano i često dobro informisano. Jezik tranzicije je široko prihvaćen.

Zapadni Balkan ga koristi tečno.

Ipak, kako je istakla Blerinda Veliu, dobre ideje dolaze sa svih strana. Teškoća nije u njihovom stvaranju. Pretvaranje tih ideja u projekte koji mogu da se pokrenu zahteva podršku - ne samo finansiranje - kao i sistem koji uključuje zajednice pre nego što su odluke već donete.

Ideje retko dolaze u obliku u kojem mogu odmah da se sprovedu.

Gde predlozi zastaju

Marion Guénard je naglasila sve veću ulogu okvira zasnovanih na učinku. Od projekata se očekuje da budu usklađeni sa jasnim indikatorima, da pokažu uticaj i da se uklope u šire evropske prioritete. To uvodi disciplinu. Ali istovremeno znatno sužava prostor.

Oni koji umeju da strukturiraju predloge u skladu sa tim zahtevima idu dalje. Ostali ostaju na obodu procesa, ne nužno isključeni, ali ni sasvim uključeni.

Irina Avramska Pashovska je opisala šta to znači u praksi: u mnogim slučajevima nedostaju čak i osnovni podaci. Na pitanja o zaposlenosti, migracijama ili lokalnim ekonomskim strukturama teško je odgovoriti sa sigurnošću, a upravo su to osnove na kojima se očekuje da projekti budu osmišljeni. Predlozi teško prelaze početne faze evaluacije ne zato što nisu relevantni, već zato što ne mogu da ispune potreban nivo detaljnosti.

Izvodljivost u ovom kontekstu nije tehničko pitanje. Ona je prag koji treba preći.

Kredibilitet prethodi obavezivanju

Ognjan Pantić je izneo zapažanje koje zaslužuje više pažnje nego što je obično dobija. Skepticizam prema tranziciji ne nestaje zahvaljujući strategijama. On se menja kada ljudi vide nešto što funkcioniše u praksi.

Do tada, tranzicija za mnoge ostaje apstrakcija.

Ovo je najvažnije u regionima zavisnim od uglja, gde je tranzicija povezana sa zaposlenošću, lokalnim ekonomijama i budućnošću koja je i dalje istinski neizvesna. Bez strukturisanog uključivanja i vidljivih rezultata, postoji rizik da proces ostane konceptualno ispravan, ali praktično udaljen - plan koji cirkuliše među institucijama, dok zajednice na koje se odnosi čekaju da vide da li će išta od toga zaista zaživeti na lokalu.

Manji, dobro definisani projekti na lokalnom nivou čine nešto što dokumenti javnih politika ne mogu. Oni tranziciju čine opipljivom. Takođe rade nešto manje vidljivo, ali suštinski važno.

Oni tranziciju čine uverljivom.

Zajednički izazovi u regionu

Pitanje finansiranja ostaje. Regionu je zaista potrebno više sredstava, naročito tamo gde su socijalni i ekonomski troškovi tranzicije najviše koncentrisani.

Ali sam obim finansiranja neće zatvoriti jaz koji su praktičari iz regiona identifikovali u martu. Dublje pitanje je kako je pristup finansiranju strukturiran, koji su kapaciteti potrebni da bi se u taj proces ušlo i da li postojeći sistemi omogućavaju da ideje sa lokalnog nivoa postanu projekti koji zaista mogu da se pokrenu. Finansiranje postoji. Arhitektura pristupa je ono što sada mora da se promeni.

Pravedna tranzicija u regionu i u Srbiji: Korak napred – nazad dva, i opet

Početak ove godine je doneo pomake u pravednoj tranziciji u regionu. Skoro tri godine nakon što je prethodna prestala sa radom, pokreće se nova Platforma za podršku pravednoj tranziciji regionima uglja na Zapadnom Balkanu, kojom će rukovoditi Generalni direktorat Evropske unije za proširenje i susedstvo (DG ENEST). Na nacionalnom nivou, četiri godine nakon što je civilno društvo uključeno u izradu Nacrta akcionog plana za pravednu tranziciju, skoro dve godine nakon što je on bitno izmenjen i godinu dana nakon što je u toj izmenjenoj formi usvojen – Ministarstvo rudarstva i energetike se ponovo oglasilo na temu pravedne tranzicije.

Uspostavljena je međuresorna Radna grupa za upravljanje aktivnostima u oblasti pravedne tranzicije. 2022. godine bili smo zagledani u 2030. godinu, kao godinu za merenje prolaznog vremena u oblasti dekarbonizacije i pravedne tranzicije. 2026. godina došla u treptaj oka i da nismo mnogo odmakli. Čini se da smo - ponovo na početku. Jedino je jezik pravedne tranzicije nešto tečniji i konkretniji.

I sa evropskog i sa nacionalnog nivoa, donosioci odluka, pored neizbežne analitike, ovaj put govore i o pilot projektima i mogućnostima finansiranja pravedne tranzicije, makar u naznakama. Jezik postaje nešto konkretniji. Ono što je izvesno jeste da će uloga nas u civilnom društvu biti – prevodilačka. Fokus ćemo staviti na „prevođenje“ potreba lokalnih zajednice u konkretne inicijative, koje bi mogle da dobiju finansijsku podršku u predstojećem periodu.

Ovaj autorski tekst odražava uvide sa virtuelne ekspertske diskusije o finansiranju pravedne tranzicije na Zapadnom Balkanu, održane 24. marta 2026. godine u okviru projekta "Energetska transformacija i dekarbonizacija Zapadnog Balkana". Projekat sprovodi konzorcijum koji čine Balkan Green Foundation (Kosovo*), Eko-svest (Severna Makedonija), Beogradska otvorena škola (Srbija) i Germanwatch (Nemačka), uz finansijsku podršku Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj Nemačke (BMZ).

*Ova oznaka ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.

Autor fotografije: BOŠ