Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je proces izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Među ključnim razlozima za izmene zakona Ministarstvo navodi potpuno usklađivanje sa Direktivom (EU) 2018/2001 o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora (RED II direktivom) kao i usklađivanje sa delovima Direktive (EU) 2023/2413, (RED III direktiva), koji se odnose na ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije, postupke izdavanja dozvola, odredbe koje se odnose na građansku energiju, učešće javnosti, prostorno i strateško planiranje.

Priprema ovih amandmana predstavlja važnu priliku da se osigura da dalji razvoj obnovljivih izvora energije bude podržan odgovarajućim merama zaštite biodiverziteta, učešća javnosti i uključivanja gađana i lokalnih zajednica. Smatramo da planirane zakonske izmene zahtevaju detaljnu analizu efekata propisa, da moraju biti sprovedene uz puno i delotvorno učešće javnosti uz izbagavenje minimalnih rokova i organizovanja javne rasprave tokom sezone godišnjih odmora.

Jedna od najvažnijih novina u RED III direktivi predstavlja uvođenje zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije (engl. Renewables Acceleration Areas). Reč je o područjima u kojima bi izdavanje dozvola za solarne i vetroelektrane trebalo da bude brže, jednostavnije i administrativno manje opterećujuće.

Usklađivanje domaćih propisa sa RED III direktivom je prilika za unapređenje sistema prostornog planiranja, zaštite životne sredine i energetskog upravljanja. Ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije i visok nivo zaštite životne sredine su komplementarni ciljevi i mogu da doprinesu dekarbonizaciji ekonomije i otklanjanju pogubnih posledica spaljivanja fosilnih goriva po zdravlje ljudi, životnu sredinu i privredu. Kroz postepenu primenu RED III direktive u Srbiji se može stvoriti ambijent pravne sigurnosti, smanjenja konflikata, veće poverenje javnosti i efikasnije ostvarivanje klimatskih i energetskih ciljeva Republike Srbije.

Uspostavljanje zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije bi trebalo da bude rezultat ozbiljnog mapiranja prostora i pažljivo sprovedenih analiza. Da je za to potrebno vreme pokazala su iskustva drugih zemalja u EU u primeni RED III direktive. Međutim, postoje koraci koje je moguće preduzeti a da se efikasno obezbedi ubrzani razvoj projekata obnovljivih izvora energije, kroz transpoziciju i primenu odredbi RED II i RED III direktive.

Zašto je redosled koraka važan?

U Evropskoj uniji se zone ubrzanog razvoja OIE oslanjaju na sistem zaštite životne sredine koji se razvija više od trideset godina kroz procenu uticaja na živnotu sredinu, primenu Direktive o staništima, Direktive o pticama i Okvirne direktive o vodama. To znači da države članice najpre detaljno procenjuju gde razvoj obnovljivih izvora energije može biti moguć uz najmanji rizik po prirodu i biodiverzitet. Tek nakon takve analize određuju zone u kojima se dozvole mogu izdavati po ubrzanoj proceduri.

Drugim rečima, ubrzanje dolazi tek kada postoji sigurnost da je lokacija pogodna za razvoj projekata.

Srbija još uvek nema uspostavljen takav sistem. Granice ekološke mreže nisu konačno utvrđene, procedure za sprovođenje postupka ocene prihvatljivosti su još uvek u razvoju a prostorni planovi su izrađeni pre usvajanja Evropskog zelenog dogovora i novih evropskih energetskih i klimatskih ciljeva. U takvim okolnostima, određivanje zona ubrzanog razvoja nosi značajan rizik.

Zašto je procena uticaja ključna?

RED III direktiva omogućava da se pojedini projekti koji se nalaze u zonama ubrzanog razvoja oslobode obaveze sprovođenja pojedinačne procene uticaja na životnu sredinu.

Međutim, ova mogućnost postoji samo zato što se podrazumeva da je za čitavu zonu prethodno sprovedena strateška procena i da država raspolaže pouzdanim sistemom zaštite prirode koji garantuje da značajni negativni uticaji neće biti zanemareni.

Ako takav sistem ne postoji, izuzeće od procene uticaja ne predstavlja ubrzanje procedura, već uklanjanje jednog od ključnih mehanizama za sprečavanje štete po prirodu i lokalne zajednice.

Šta je potrebno i moguće uraditi pre određivanja zona ubrzanog razvoja?

Da bi zone ubrzanog razvoja zaista ispunile svoju svrhu, njihovo određivanje mora biti zasnovano na jasnim i transparentnim kriterijumima, postepenoj i odgovornoj reformi sistema prostornog planiranja, unapređenju sistema zaštite životne sredine i potpunoj transpoziciji Direktive o staništima, Direktive o pticama i Okvirne direktive o vodama u okviru Energetske zajednice. Za to vreme, kroz participativan proces i učešće svih zainteresovanih strana potrebno je napravti sledeće korake u pravcu transpozicije i primene RED II i RED III direktive:

• Utvrditi i omogućiti sprovođenje olakšanih i jednostavnih procedure za razvoj OIE uz poštovanje načela energetske efikasnosti kao prvog izvora energije.

• Primeniti načelo „prvo već izgrađeni prostori“ - utvrditi prioritetne lokacije za razvoj projekata OIE na već izgrađenim površinama, krovovima i fasadama zgrada, saobraćajnoj infrastrukturi, industrijskim kompleksima i drugim lokacijama na kojima ne postoje konflikti i rizici ugrožavanja javnog interesa. Na taj način razvoj projekata OIE se ne odlaže a istovremeno se obezbeđuje kontinuirano učenje i razvoj administrativnih procedura i kapaciteta.
• Otkloniti administrativne prepreke i obezbediti pojednostavljene procedure za odobravanje i priključenje projekata solarnih elektrana čija instalacija ne ugrožava stabilnost i sigurnost distributivnog sistema. Obezbediti jasna uputstva, proceduru obaveštavanja i “pozitivnog ćutanja uprave” za odobravanje projekta kupaca - proizvođača (prozjumera) i enegretskih zajednica koje organizuju građani za projekte instalisane snage do 100 kw, odnosno, za projekte čija instalisana snaga nije veća od odobrene snage priključka. Projekti solarne energije koje pokreću domaćinstva, energetske zajednice i mala i srednja preduzeća treba da budu prepoznati kao svojevrsni generator zelene energetske tranzicije i prioritet u oblasti OIE.

Brže dozvole da, ali ne po cenu zaštite prirode

Energetskoj tranziciji Srbije neophodan je razvoj projekata obnovljivih izvora energije. Efikasnije administrativne procedure mogu značajno doprineti bržem razvoju projekata i ostvarivanju ciljeva dekarbonizacije.

Zbog toga bi uvođenje zona ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije trebalo da budu zasnovano na doslednoj primeni propisa o zaštiti životne sredine i odgovornom prostornom i urbanističkom planiranju čija se delotvornost pokazala u praksi. Prioritet treba da bude transpozicija i primena onih odredbi RED II i RED III direktive koje omogućavaju realizaciju projekata OIE na već izgrađenim lokacijama i utvrđivanje jednostavnih i jasnih porcedura za projekte građanske energije i malih i srednjih preduzeća.

Ovaj tekst je prvi u seriji od tri bloga koje zajednički objavljuju Beogradska otvorena škola, Centar za unapređenje životne sredine i Platforma za društveni razvoj i inovacije povodom izmena i dopuna Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije.

Verujemo da je upravo u ranoj fazi izrade zakonskih rešenja važno otvoriti dijalog i uključiti stručnu i širu zainteresovanu javnost u dijalog o budućem razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kroz ovu seriju tekstova želimo da doprinesemo kvalitetnijoj javnoj debati i ponudimo preporuke koje će podržati sprovođenje energetske tranzicije u interesu građana i očuvanje životne sredine.

Fotografija: Freepick