Uprkos tome što pregovori o članstvu u Evropskoj uniji stoje već 12 godina, a država šalje zbunjujuće poruke na tu temu – evropska Srbija postoji a čine je predstavnici univerziteta, medija i civilnog društva. Ovo je glavna poruka konferencije „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“ koju je juče u Užicu organizovao EU Resurs centar za civilno društvo (EURC), nacionalna platforma za podršku civilnom društvu koje se zalaže za Srbiju u EU, koji vodi Beogradska otvorena škola sa partnerima.

Bojana Džulović iz EURC istakla je da, dok nije sasvim jasno da li je država opredeljena za Srbiju u EU, profesori, novinari i aktivisti su oni koji brane EU vrednosti, kroz svoj svakodnenvi rad, često pod pritiskom i u teškim uslovima.

Na konferenciji nije bilo predstavnika državnih institucija zaduženih za EU integracije što, kako je rečeno, nije novost i postaje uobičajen odnos prema delu društva koje zagovara ulazak Srbije u EU.

„Put Srbije u EU nije određen samo zakonima koji se usvajaju u Beogradu ili pregovorima koji se vode u Briselu. Taj put oblikuje i svakodevni rad u lokalnim zajednicama kroz angažovanje medija, civilnog društva i građana. EU nastavlja da podržava Srbiju ali trajni napredak zavisi od institucija koje sprovode reforme, aktivista i građana koji takođe u tome treba da učestvuju“, rekao je Mauro di Veroli, šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji, otvarajući konferenciju.

Srbija ne ispunjava uslove za EU: demokratija, sloboda govora, borba protiv korupcije, vladavina prava

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i nekadašnji glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pristupanje EU, rekao je da Srbija danas ne ispunjava osnovne uslove za članstvo u EU kad je reč o četiri glavna parametra: demokratija, vladavina prava, sloboda govora i borba protiv korupcije.

„Nije dovoljno da postoje zakoni, oni moraju da se primenjuju. Odnosno, neko mora da bude uhapšen ako se zaista borite protiv korupcije“, rekao je on.

Profesor Fakulteta političkih nauka, Dušan Spasojević, rekao je da je EU danas tema „poslednjeg reda“ a da proevropski deo društva nema kapacitet da je nametne kao glavnu temu. 

Sofija Popović, sa portala Savremena politika, podsetila je da su Albanija i Crna Gora povukle već treću tranšu iz budžeta Plana rasta za Zapadni Balkan a da je Srbija dobila samo jedan deo prve tranše. Ilustrujući razliku u pristupu pregovorima sa EU, ona je rekla da u Srbiji parlament radi 30 dana a u Crnoj Gori 120 dana godišnje.

Lokalni mediji potopljeni u talasu privatizacije, mnogi gradovi „medijske pustinje“

Poseban panel je bio posvećen uslovima rada lokalnih medija, posebno sada nakon talasa privatizacije u Zapadnoj Srbiji. Kupljeni mediji postaju nova mreža lokalnih medija koja prenosi isti program, uglavnom nacionalne vesti, te se u potpunosti gubi njihova svrha.

Profesorka Jelena Kleut je rekla da su takvi mediji sredstvo kontrole i pacifikacije stanovništva, da medijsku scenu karakteriše koncentracija vlasništva i da novinari rade u teškim ekonomskim i nebezbednim uslovima.

Bojana Vlajović Savić iz organizacije Res Publica iz Kragujevca, koja se bavi pravom javnosti na informisanje, veruje da će se koncentracija vlasništva nad lokalnim medijima nastaviti i sumnja da se priprema nova mreža lokalnih medija.

Ivana Stevanović, direktorka Fondacije „Slavko Ćuruvija“, podsetila je da postoje gradovi bez lokalnih medija, tzv. „medijske pustinje“, da su redakcije male, ljudi umorni, mladi novinari odlaze ili nema ko da ih uči poslu. Mileva Malešić iz TV Forum iz Prijepolja, jedna od prvih privatnih lokalnih televizija u zemlji, rekla je da je uprkos svim izazovima i pritiscima, najvažnije zadržati profesionalne standarde i biti sposoban da staneš iza svog rada. 

Novac iz Brisela može, uslovi stop

Poslednji panel bio je posvećen problemima koje su građani Užica imali sa deponijom Duboko, koja je trebalo da bude regionalna savremena deponija, delimično rekonstruisana i sredstvima EU, a dogodilo se da je zbog lokalnog zanemrivanja, konstantan izvor zagađenja u ovom delu Srbije.

Ovogodišnja konferencija EURC je organizovana u Užicu zato što je Užički centar za prava deteta regionalni EU resurs centar koji pomaže organizacijama i neformalnim grupama iz Zapadne Srbije. Jelena Žunić Cicvarić iz ove organizacije je rekla da je dobro da se razgovori o EU vode i van Beograda jer ova tema vrlo često nailazi na opstrukciju i otpor lokalnih vlasti. 

Tako je ove godine plan bio da se konferencija održi u prostorijama Gradskog kulturnog centra u Užicu, ustanove koja je rekonstruisana sredstvima EU ali je rukovodstvo ove organizacije smatralo da sadržaj konferencije ne odgovara programu ovog kultunog centra. 

Rad EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji podržava Delegacija EU u Srbiji i do sada su podržali rad više od 2000 organizacija i neformalnih grupa u zemlji.

Izvor fotografija: BOŠ