47 organizacija civilnog društva poziva vlade Zapadnog Balkana da odustanu od planova za izgradnju novih gasovoda i elektrana na gas. U zajedničkom saopštenju, organizacije upozoravaju da bi ovakvi projekti, umesto da predstavljaju alternativu za ruski gas, značajno povećali potrošnju gasa u regionu i njegovu zavisnost od uvoza fosilnih goriva. 

Već nekoliko godina Sjedinjene Američke Države podstiču projekte kao što su interkonektor Grčka–Severna Makedonija, terminali za tečni prirodni gas (engl. Iiquid natural gas – LNG) u Crnoj Gori i Albaniji, kao i južnu gasnu interkonekciju između Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Na ovogodišnjem Samitu Inicijative tri mora u Dubrovniku planirano je potpisivanje sporazuma o gasnom interkonektoru između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok je najavljeni sporazum između SAD i Crne Gore već naišao na snažan otpor civilnog društva i ljudi koji žive u blizini planiranog LNG terminala u Baru.

Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola: ,,Planove za dalji razvoj gasne infrastrukture u našem regionu ne prate analize opravdanosti investicija, koje bi uzele u obzir kako trenutno stanje u vezi sa ograničenom dostupnošću gasa i nepredvidivost cena, tako i buduće trendove. Ako razmotrimo potrebno vreme da se nova gasna infrastruktura razvije, kao i politike i finansijske instrumente koji sve više otežavaju korišćenje fosilnih goriva, naš region ima priliku da izbegne zamku velike zavisnosti od gasa u koju je EU svojevremeno upala. To se može postići fokusom na dalji razvoj kapaciteta obnovljivih izvora energije (sunce, vetar), dopunjenih hidroelektranama, kao i oslanjanjem na moderne tehnologije u oblasti grejanja (i hlađenja) i daljim unapređenjem energetske efikasnosti (smanjenjem potrošnje energije i gubitaka).'' 

U poređenju sa EU, ekonomije Zapadnog Balkana imaju nisku ili nikakvu zavisnost od gasa. Uprkos smanjenju potrošnje, gas je 2024. godine činio preko 20% raspoložive energije u EU. Na Zapadnom Balkanu, ekonomije sa najvećom zavisnošću od gasa bile su Srbija (14%) i Severna Makedonija (12%). U Bosni i Hercegovini gas čini manje od 3% ukupne energije, dok Albanija, Crna Gora i Kosovo* nisu povezani na međunarodnu gasnu infrastrukturu. 

Međutim, umesto da to vide kao prednost koju treba iskoristiti, većina vlada Zapadnog Balkana aktivno planira gasovode, elektrane i LNG terminale koji bi, zajedno, mogli utrostručiti potrošnju gasa iz 2023. godine. Ovo bi, prema zajedničkom saopštenju, ili dovelo ekonomije u neisplativu zavisnost od uvoza gasa, ili bi na kraju postala infrastruktura  bez upotrebne vrednost.

Srbija uprkos teškoćama u snabdevanju gasom nastavlja širenje gasne mreže. U februaru je potpisala sporazum sa Azerbejdžanom o gasnoj elektrani od 500 MW u Nišu, a planira i izgradnju nove gasne elektrane u Novom Sadu. 

Pippa Gallop, CEE Bankwatch Network: ,,Usred još jedne krize fosilnih goriva, neverovatno je da vlade i dalje planiraju nove gasovode i elektrane na gas. Oni bi koštali milijarde, čak i pre uključivanja troškova gasa, i verovatno bi završili kao neiskorišćena ili loše isplativa infrastruktura, ili bi morali biti subvencionisi od poreskih obveznika. Planiranje i izgradnja bi u većini slučajeva trajali i do deset godina, prekasno da bi zamenili ruski gas, a region nema ni novca ni vremena za ovako skupe greške.'' 

Organizacije pozivaju vlade regiona da se fokusiraju na solarne i vetroelektrane, uz podršku postojećih hidroelektrana i jakih mrežnih interkonekcija za proizvodnju električne energije, kao i na toplotne pumpe, geotermalnu energiju i korišćenje ambijentalne ili otpadne toplote za grejanje i hlađenje. Takođe se poziva na jačanje  mera energetske efikasnosti i elektrifikaciju sektora grejanja i transporta. 

Kontakti: 

Beogradska otvorena škola 
press@bos.rs  

Pippa Gallop, CEE Bankwatch Network 
pippa.gallop@bankwatch.org 

Gligor Radečić, CEE Bankwatch Network 
gligor.radecic@bankwatch.org 

Analiza je sprovedena u okviru projekta „Navigator Zelene agende“ koji sufinansira Evropska unija. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Arhus centar, organizacijom Eko-Tim, organizacijom Eco-Z, Centrom za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom za zaštitu i očuvanje prirode u Albaniji i mrežom CEE Bankwatch. 

* Ovaj naziv ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova.