Primena EU Mehanizma za prekogranično prilagođavanje (cene) ugljenika (CBAM) na sektor električne energije izaziva zabrinutost u vezi sa uticajem CBAM-a na integraciju tržišta električne energije između EU i Zapadnog Balkana. U novoj analizi ukazujemo da tržišna integracija može biti izvedena samo uz poštovanje jednakih standarda u oblasti zaštite životne sredine, pri čemu CBAM može dati značajan doprinos.

Pre nego što je 1. januara ove godine započela primena CBAM-a u EU, odnosno faza naplate GHG emisija ugrađenih u proizvode obuhvaćene mehanizmom, mnogi akteri su dovodili u pitanje da li bi primenu CBAM-a u sektoru električne energije trebalo odložiti. Neki su čak postavljali pitanje da li električna energija uopšte treba da bude obuhvaćena ovim mehanizmom. Na kraju krajeva, Ugovor o Energetskoj zajednici već 20 godina promoviše integraciju energetskih tržišta Zapadnog Balkana sa tržištem EU, umesto uvođenja novih prepreka i ograničenja.

Iako CBAM verovatno u određenoj meri utiče na ovaj proces, veliki deo trenutne debate fokusira se na njegove negativne efekte, bez prepoznavanja pozitivnog potencijala CBAM-a da podstakne usklađivanje sa energetskom i klimatskom politikom EU. U raspravi se takođe često podrazumeva da proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora sa Zapadnog Balkana imaju pravo da nesmetano izvoze električnu energiju u EU.

Zbog toga naš zajednički stav, koji potpisuju 63 organizacije civilnog društva, nastoji da ukaže na drugu stranu priče: integracija tržišta električne energije jeste poželjna, ali mora ići ruku pod ruku sa usklađenošću sa standardima zaštite životne sredine i klimatskim politikama u sektoru električne energije.

Van pravila igre

Štetan uticaj termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu dobro je poznat, ali problem ne leži samo u dominantnoj proizvodnji električne energije iz fosilnih goriva, već i u širem nedostatku dobrog upravljanja u oblasti zaštite životne sredine. Iako područje Blkana predstavlja jedano od svetskih centara biodiveziteta, zemlje ne uspevaju da adekvatno zaštite svoja vredna prirodna dobra niti da pravilno primenjuju osnovne mehanizme zaštite koji važe u EU, poput strateških procena uticaja i procena uticaja projekata na životnu sredinu. Odgovarajuće procene u skladu sa Direktivom o staništima, kao i procene uticaja na vode u skladu sa Okvirnom direktivom o vodama, gotovo da se uopšte ne sprovode.

Vlade Zapadnog Balkana žele da učestvuju na energetskim tržištima EU, a da pritom ne igraju po pravilima, a to nije pravedno ni prema njihovim građanima, ni prema prirodi, niti prema onima koji pravila poštuju.

Ugovor o Energetskoj zajednici osmišljen je kako bi se izbegla ovakva situacija. Iako je značajno doprineo usklađivanju zakonodavstva ekonomija Zapadnog Balkana sa pravnim okvirom EU, njegovi mehanizmi zaštite životne sredine zaostaju. Uz to, ne predviđa finansijske kazne, što omogućava ugovornim stranama da godinama odlažu usklađivanje praktično bez posledica.

 Konačno rokovi sa posledicama

CBAM je doneo osveženje, jer konačno uvodi jasne rokove za trgovniske partnere da primene zakonodavstvo EU u oblasti energetike i klime, uključujući uspostavljanje sistema trgovine emisijama ili drugih vidova naplate GHG emisija ekvivalentnih onom u EU do 1. januara 2030. godine.

Napredak je spor, ali su Srbija, Crna Gora i Moldavija usvojile zakonodavstvo potrebno za povezivanje tržišta električne energije, što predstavlja prvi preduslov za izuzeće od CBAM-a. Crna Gora se nedavno obavezala na klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Zato EU ne treba da odustane od primene CBAM-a u sektoru električne energije, već da ga maksimalno iskoristi kako bi podstakla usklađivanje sa energetskom i klimatskom politikom EU. Šire gledano, Evropska komisija mora da obezbedi da zemlje izvoznice konačno ispune sva relevantna pravila EU, uključujući i standarde zaštite životne sredine.

 Put napred

Vlade Zapadnog Balkana toga možda još nisu svesne, ali bi Evropska komisija učinila uslugu i EU i regionu ukoliko bi striktno primenjivala kriterijume za izuzeće od CBAM-a. Insistiranje da zemlje ostvare stvarni napredak u dekarbonizaciji kako bi dobile izuzeće od CBAM-a za sektor električne energije pomoglo bi da se nadomesti nedostatak efikasnih mehanizama u okviru Ugovora o Energetskoj zajednici. Istovremeno, uvođenje cene ugljenika omogućilo bi državama da obezbede dodatne finansijske resurse za sprovođenje pravedne energetske tranzicije.

Šire posmatrano, Komisija bi trebalo da pristup EU fondovima za energetiku uslovi sprovođenjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, kao i potpunim usklađivanjem i primenom mera zaštite prirode i voda kako bi se osigurao održivi razvoj regiona.

EU takođe mora da izbegne neizvesnost u vezi sa sopstvenim politikama. Nedavni pozivi vlade Italije i drugih da se u EU suspenduje sistem trgovine emisijama (EU ETS) krajnje su neodgovorni. Oni su u velikoj meri posledica pogrešnih ulaganja u gas i dodatno bi povećali zavisnost EU od uvoza fosilnih goriva, kao i ranjivost na cenovne šokove koji su trenutno aktuelni.

Iako zemlje Zapadnog Balkana treba da mobilišu sopstvene resurse za pravednu tranziciju kroz određivanje cene ugljenika, EU takođe mora pokazati da je ozbiljna u podršci ovoj tranziciji u regionu kroz namensko izdvajanje finansijskih sredstava za regionе sa visokim emisijama u narednom budžetu EU. Samo na taj način može se obezbediti ravnopravno tržište električne energije i društveno i ekološki pravedna energetska tranzicija.

Inicijativu je potpisalo 63 organizacija iz regiona Zapadnog Balkana, a inicijativa je pokrenuta u okviru projekta „Navigator Zelene agende“ koji sufinansira Evropska unija. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Arhus centar, organizacijom Eko-Tim, organizacijom Eco-Z, Centrom za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom za zaštitu i očuvanje prirode u Albaniji i mrežom CEE Bankwatch.

Izvor fotografije: Luizsouzarj, Sumali Ibnu Chamid, Canva