U 2025. godini, u građanskoj mreži za monitoring kvaliteta vazduha, zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha u preko 80 opština u Srbiji, pokazuju rezultati izveštaja koji je izradila Beogradska otvorena škola. Izveštaj se fokusira na rezultate kvaliteta vazduha u toku 2025. godine, izmerenih kroz takozvane „građanske“ senzore. U brojnim sredinama u Srbiji građanska merenja su trenutno jedini izvor informacija o zagađenju vazduha, u vreme dok institucije kasne u svom poslu – početak je 2026. godine, tek smo dobili zanični izveštaj o kvalitetu vazduha za 2024. godinu, a za 2025. ćemo čekati još duže.

„Građanski monitoring“, odnosno monitoring kvaliteta vazduha „low cost“ senzorima koji građani samostalno postavljaju na svoje prozore ili terase obezbeđuje podatke o koncentracijama suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10) na više od 340 mernih mesta u više od 100 opština u Republici Srbiji. U obzir su uzeti rezultati sa merača koji nemaju velika odstupanja i koji su radili preko 80% vremena u toku prethodne godine, što je listu opština “skratilo” na 85. Ovi senzori se fokusiraju na merenje koncentracije suspendovanih čestica, koje nastaju prevashodno sagorevanjem fosilnih goriva i drveta za proizvodnju električne energije i grejanje domaćinstava, budući da su upravo ove čestice najzastupljenija zagađujuća materija u vazduhu u Srbiji.

Zagađen vazduh u Srbiji, prema zvaničnim podacima, uzrok je preko 14.000 prevremenih smrti godišnje1. Prilikom ocene kvaliteta vazduha, u izveštaju su najpre korišćeni su postojeći standardi kvaliteta vazduha u Srbiji. Međutim, iskorišćeni su i standardi kvaliteta vazduha koje propisuje Evropska unija, koji su stroži od onih u Srbiji i koje će Srbija morati da usvoji u dogledno vreme, kao i još stroži standardi Svetske zdravstvene organizacije.

Koncentracija PM 2.5 čestica bila je iznad granične godišnje vrednosti u 37 gradova I opština u Srbiji gde je bilo zabeleženo merenje, dakle skoro pola. Primenom strožih standarda Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, možemo videti da se ni za jednu opštinu ne može konstatovati da prema svim kriterijumima u kontekstu koncentracija suspendovanih čestica PM2.5 ima vazduh bezbedan za zdravlje ljudi.

Što se tiče koncentracije PM10 čestica, prekomerno zagađenje vazduha zabeleženo je u 12 gradova i opština, dok je vazduh bio najzagađeniji u Tutinu. Međutim, ako i ovde primenimo strože standarde Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, rezultati pokazuju da je vazduh u Srbiji bio čist i bezbedan za građane jedino u Čajetini, od svih 85 opština, bar kad su PM10 čestice u pitanju.

Opravdano se postavlja pitanje pouzdanosti ovih podataka, budući da su u pitanju jeftini senzori koje građani postavljaju u svojim domaćinstvima, a ne sofisticirana tehnologija koja ispunjava zvanične standarde kvaliteta podataka. Kada se uporede rezultati zvaničnih i građanskih merenja ,građanski senzori generalno dobro prate prostorne obrasce zagađenja PM10 (time i PM2.5) koji se vide na referentnim stanicama, ali i dalje postoje značajne razlike usled kalibracije, lokacije, mikro-izvora i meteoroloških uticaja.

Za većinu praktičnih namena (npr. identifikacija kritičnih opština, praćenje trendova, informisanje javnosti) ovi podaci su sasvim upotrebljivi, ali nisu dovoljno precizni za zvanično izveštavanje ili za veoma tačne naučne analize bez dodatne korekcije/kalibracije.

Izveštaj pod nazivom „Kvalitet vazduha u Srbiji u 2025. godini meren u mreži građanskih senzora za monitoring kvaliteta vazduha“ dostupan je na OVOM LINKU

Izveštaj je izrađen u okviru projekta “Lokalni akteri za čistu energiju I vazduh”, koji Beogradska otvorena škola sprovodi uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF).

Autor fotografije: BOŠ

1 https://forbes.n1info.rs/vesti/vise-od-14-000-ljudi-u-srbiji-godisnje-umire-zbog-zagadjenog-vazduha-tvrde-strucnjaci/