Beogradska otvorena škola danas je organizovala još jedan Zeleni razgovor pod nazivom „Dan D: dekarbonizacija, decentralizacija, demokratizacija“, koji je održan u Muzeju devedesetih uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj i Evropske unije.

Na ovogodišnjem Zelenom razgovoru predstavljene su dve analize kroz dva tematska panela. 

Prva analiza, pod nazivom „Odlaganje dekarbonizacije – Izveštaj o sprovođenju mera Zelene agende za Zapadni Balkan u Republici Srbiji“, izrađena je u okviru regionalnog projekta ,,Navigator Zelene agende’’, koji podržava Evropska unija. U izveštaju se navodi da nedostatak institucionalne efikasnosti, nepostojanje javno dostupnih izveštaja o radu nadležnih tela, često nepoštovanje zakonskih rokova i nedovoljna uključenost organizacija civilnog društva i javnosti u procese odlučivanja predstavljaju ozbiljne prepreke za ostvarivanje ciljeva dekarbonizacije i pravedne energetske tranzicije.

Preporuke iznete u izveštaju ukazuju na potrebu za većom transparentnošću, jačanjem administrativnih kapaciteta, uspostavljanjem efikasnih mehanizama za naplatu emisija ugljen-dioksida i postavljanjem klimatske neutralnosti do 2050. godine kao jasnog cilja svih sektorskih politika.

Učesnici prvog panela ocenili su da za ostvarivanje ciljeva dekaerbonizacije i realizaciju pravedne energetske tranzicije Srbiji nedostaju jasno planiranje, uključivanje svih relevantnih aktera i posebnih fondova za razvoj regiona zavisnih od uglja.

Ceo tekst analize pod nazivom „Odlaganje dekarbonizacije - Izveštaj o sprovođenju mera Zelene agende za Zapadni Balkan u Republici Srbiji“ možete pročitati OVDE.

U okviru drugog panela, razgovaralo se o decentralizaciji i demokratizaciji energetskog sistema Srbije, u teoriji i praksi. Razgovaralo se o regulatornom okviru i praksi u vezano za kupce-proizvođače, energetske zajednice građana, kao i energetske zadruge, koje su započele sa implementacijom projekata građanske energije i pre nego što je usvojen regulatorni okvir. Predstavljeni su zaključci analize ,,Energetske zajednice u Republici Srbiji", izrađene u okviru projekta ,,Energetska transformacija i dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu". U okviru ove analize mapirani su izazovi i ponuđene preporuke u pogledu implementacije koncepta energetskih zajednica građana, pre svega u pogledu potrebne izmene postojećih uredbi, uvođenja obaveze javnog objavljivanja mape dostupnih kapaciteta za priključenje objekata za proizvodnju električne energije iz OIE, kao i definisanja obaveze da se izdvoji poseban kapacitet za priključenje proizvodnih objekata energetskih zajednica, u cilju promocije građanske energije.

Učesnici panela istakli su da je regulatorni okvir i dalje nerazvijen i da je potrebno dalje raditi na unapređenju regulative u ovoj oblasti. Dekarbonizacija, decentralizacija i demokratizacija energetskog sistema jedini je put ka  većem učešću obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Republike Srbije. Samo uz ostvarivanje ovih preduslova može se računati na dostizanje cilja od 45,2% učešća OIE  u potrošnji električne energije do 2030. godine, kako je to predviđeno Integrisanim nacionalnim I klimatskim planom Republike Srbije. 

Fotografije sa događaja možete pogledati OVDE. 

Autorka fotografija: Tamara Umićević

Ova aktivnost je deo projekta ,,Energetska tranzicija i dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu'' koji podržava Nemačko federalno ministarstvo za saradnju i razvoj i  projekta ,,Navigator Zelene agende'', koji podržava Evropska unija, sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženje Aarhus centar, organizacijom Eko-tim, organizacijom Eco-Zone, Centrom za ekološko istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom Protection and Preservation of Natural Environment i mrežom CEE Bankwatch.