U cilju priznanja i prepoznavanja, kao i finansijske i medijske podrške najuspešnijim i najupornijim pojedincima, neformalnim grupama i organizacijama civilnog društva, Beogradska otvorena škola dodelila je tradicionalnu Godišnju nagradu za Pokretače promena. 

Nagrada sedmoj generaciji Pokretača promena je dodeljena u okviru konferencije Move.Link.Engage,  a ove godine, u tri poznate kategorije dodeljeno je čak četiri priznanja: 

• Prvi glas građana - Udruženju građana Da (Ne) dišemo Duboko Užice, za borbu protiv skladištenja otpada na deponiji Duboko i zajedničko delovanje koje je dovelo do njenog zatvaranja;

• Pohod na aktivizam - neformalnoj grupi Vile Rudnika, za inicijativu „Malo po malo, svi zajedno za parkić“ kojom su, uz volonterski rad i prikupljena sredstva, obezbedile igralište za decu i ujedno skrenule pažnju na reciklažu kao jedan od načina za očuvanje životne sredine; 

• Pokretač/ica promena - Zoran M. Jovanović iz Kacabaća, koji je oživeo svoje selo nizom razmolikih inicijativa poput besplatne škole fudbala i biblioteke za najmlađe, i Gordana Simonović Veljković iz Pirota, za dokumentarni film koji otkriva patrijarhalne obrasce života žena sa Stare planine i donosi njihove priče pred javnost.

Godišnja nagrada za Pokretače promena slavi motivisane građane koji istrajavaju u naporima da poboljšaju živote svojih sugrađana, a dodeljuje se u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji. Pokrenuta je 2019. godine od strane Beogradske otvorene škole (BOŠ) i namenjena je istaknutim organizacijama civilnog društva, neformalnim grupama, ili pojedincima, u oblastima kao što su razvoj lokalne zajednice, pristup socijalnim uslugama, zaštita životne sredine, dostupnost kulturnih sadržaja.

Ko danas gradi bolje društvo? Ovo su priče i poduhvati Pokretača promena. 

Požar na deponiji Duboko, možda je i najveća ekološka katastrofa koja se desila u Užicu. Ipak, ona je pokazala da građanski aktivizam nije samo floskula i da su, uz javno zagovaranje i zalaganje građana, moguće promene. Udruženje građana Da (Ne) Dišem Duboko mesecima se kontinuirano zalagalo za sprečavanje daljeg širenja pomenute deponije. Blokade pristupa deponiji i jasan stav građana Užicu doveli su do njenog zatvaranja i obustavljanja daljeg skladištenja otpada na ovoj lokaciji. Njihovim delovanjem je neutralisana mogućnost da se slična ekološka katastrofa ponovi.

„Malo po malo, svi zajedno za parkić“ je naziv inicijative za koju su Vile Rudnika dobile svoje priznanje za Pokretače promena. Cilj je bio jednostavan – obezbediti sredstva za park za decu. Volonterskim radom žene Rudnika su poboljšale život u njihovom malom mestu, a svaka je uložila svoja znanja i svoje vreme, i zbog toga deca danas imaju svoj prostor za igru. Novac za igralište prikupljen je na donatorskim večerama, ali i od reciklaže plastike, stakla i konzervi. Ova aktivnost donela je ne samo finansije za projekat, već je i edukovala zajednicu o značaju očuvanja životne sredine. Akciji „Malo po malo, svi zajedno za parkić“ malo po malo su se priključili svi građani Rudnika, pa i oni najmlađi.

Zoran M. Jovanović iz sela Kacabać u opštini Bojnik primer je da i dalje postoje oni koji će uložiti svoju energiju u razvoj zajednice, ne očekujući ništa zauzvrat. On već godinu dana vodi besplatnu školu fudbala za decu iz sela sa kojima lično održava treninge. Na ovaj način deci je obezbeđena preko potrebna aktivnost koja ih ujedno uči timskom radu i značaju sporta. Njihov rad već je nagrađen brojnim pobedama, a značaj ove inicijative prepoznao je i Fudbalski savez Srbije koji je obezbedio opremu deci sa kojom je tim iz Kacabaća imao susrete. Ipak, škola fudbala nije jedini način na koji je Zoran doprineo svom selu. Osnovao je i biblioteku, u kojoj nema članarine, ali ima preko 3.500 naslova. Uporedo sa ovim aktivnostima besplatno pomaže ljudima oko birokratije putem za to predviđenih elektronskih servisa; dobrovoljni je vatrogasac, inicijator sadnje drveća u školi i, možda i najvažnije,  uvek ponosan ambasador sela i opštine iz koje dolazi.

Na osnovu zabeleženih svedočenja žena sa Stare planine, snimljen je dokumentarni etnološki film „Žene i patrijarhat: Priče sa Stare planine" o patrijarhalnim obrascima življenja koji su vekovima ugnjetavali žene u ruralnom području Stare planine, koje je jedno od najarhaičnijih na Balkanu. Pred publiku su doneti zaboravljeni obrasci tretiranja žena u ruralnim krajevima zemlje, iz kojih proizilaze i današnji obrasci koji ženu drže u inferiornom položaju.

Predsednica Centra za podršku lokalnoj zajednici „Mome" Gordana Simonović Veljković, koja stoji iza ovog ostvarenja, je svoje novinarsko umeće iskoristila da kroz ovaj film približi javnosti svu težinu života žena u ruralnim sredinama. Film je postavljen na YouTube kanalu i portalu Pirotske vesti, te emitovan na lokalnim televizijama.

Izvor fotografija: Tamara Umićević / BOŠ