Samo 163 miliona evra od ukupno milijardu evra hitne pomoći Evropske komisije može se dokazati da je doprinelo rešavanju uzroka energetske krize i napretku u okviru sprovođenja Zelene agende za Zapadni Balkan, pokazuje novi izveštaj mreže CEE Bankwatch koji je objavljen danas. Više od dve godine nakon što je najveći deo finansijskih sredstava iz paketa podeljen zemljama regiona, većina potrošnje i rezultata i dalje ne može da se prati putem javno dostupnih izvora.

Paket energetske podrške EU za Zapadni Balkan, najavljen u novembru 2022. godine, imao je za cilj da ublaži neposredne posledice energetske krize i ubrza energetsku tranziciju regiona. Od milijarde evra, 500 miliona je trebalo da bude iskorišćeno putem Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) [1], dok je druga polovina obuhvatala budžetsku podršku za pomoć ugroženim domaćinstvima i malim preduzećima.

Devedeset odsto budžetske podrške prebačeno je između februara i maja 2023. godine, dok je ostatak namenjen za isplatu po završetku akcionih planova. Komisija je 2022. objavila „indikativne“ akcione planove, ali konačne verzije za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo* i Severnu Makedoniju izgleda da nisu dostupne na internetu. Praćenje akcionih planova nije bilo zasnovano na troškovima, već na indikatorima [2].

Kratkoročne subvencije za račune za energente dominirale su nacrtima planova, sa nejasnim rezultatima. U Albaniji je podrška pokrivala isključivo postojeće šeme, dok su Crna Gora i Srbija isplatile jednokratnu pomoć bez dugoročnog efekta. Severna Makedonija je subvencionisala sve račune za struju domaćinstava kroz transfere državnoj elektroprivredi ESM, umesto da cilja najugroženije potrošače.

Crna Gora i Srbija uključile su i mere „energetske bezbednosti“ u svoje akcione planove, uključujući direktne subvencije za fosilna goriva putem kupovine naftnih zaliha.

Sve zemlje su planirale podsticaje za izolaciju, efikasne uređaje za grejanje i/ili male sisteme obnovljivih izvora energije, ali su samo Bosna i Hercegovina i Kosovo* objavili značajne informacije o napretku. Od ukupno 500 miliona evra budžetske podrške, CEE Bankwatch Network je uspeo da potvrdi da je samo 41,1 milion evra doprineo održivoj energetskoj tranziciji.

Pipa Galop, savetnica za energetsku politiku Jugoistočne Evrope u organizaciji CEE Bankwatch Network, izjavila je:

„Nedostatak javno dostupnih informacija o paketu EU pomoći za energetsku krizu na Zapadnom Balkanu je zapanjujući. Fondovi zasnovani na indikatorima, koji se ubrzano uvode, postaju uobičajen način rada Komisije u regionu, ali bez jasnih planova potrošnje, javnih konsultacija, redovnih izveštaja i odgovornosti, milijarde evra javnog novca rizikuju da budu protraćene.“

Davor Pečevski, koordinator za energetiku na Balkanu u organizaciji CEE Bankwatch Network, dodao je:

„Glavna energetska kriza je davno prošla, i krajnje je vreme da vlade i Komisija odgovore na pitanje vredno milijardu evra: šta je urađeno i koji su rezultati? U regionu poznatom po nepotizmu i korupciji, neverovatno je da je toliki novac unapred isplaćen, uz tako malo uslova. Očekujemo da se što pre sprovede temeljna evaluacija Paketa, uz uključivanje svih relevantnih aktera, i da rezultati budu javno dostupni.“

-----------------------------------------------------

[1] Komponenta WBIF uključivala je: 

• 123 miliona evra bespovratnih sredstava za projekte energetske infrastrukture poput solarnih i vetroelektrana, koje je Bankwatch ocenio kao relevantne za energetsku tranziciju; 
• 52 miliona evra kreditnih linija, za koje se pretpostavlja da su podržale korisne projekte, ali nema javno dostupnih informacija o njihovom korišćenju i rezultatima; 
• 100 miliona evra za Regionalni program energetske efikasnosti, koji uglavnom podržava korisne projekte, ali bez dostupnih informacija o rokovima i postignućima; 
• 230 miliona evra za EFSD+ garancije koje je teško pratiti i moguće je da još nisu sve aktivirane.

[2] Do sredine jula 2025. godine, Albanija i Crna Gora su primile svoje poslednje tranše od 10% (novembar 2024. i decembar 2023); Kosovo i Bosna i Hercegovina su ih zatražile; dok Severna Makedonija i Srbija to još nisu učinile.

Kontakti:

Pipa Galop, savetnica za energetsku politiku Jugoistočne Evrope, CEE Bankwatch Network.

pippa.gallop@bankwatch.org |  +385 99 755 9787

Davor Pečevski, koordinator za energetiku na Balkanu, CEE Bankwatch Network

davor.pehchevski@bankwatch.org |  +389 71 264 087

Ova aktivnost deo je projekta „Navigator Zelene agende“ koji finansira Evropska unija. Projekat sprovodi Beogradska otvorena škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Arhus centar, organizacijom Eko-Tim, organizacijom Eco-Z, Centrom za istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom za zaštitu i očuvanje prirode u Albaniji i mrežom CEE Bankwatch Network.