Hronični propusti vlada Zapadnog Balkana u sprovođenju zakona omogućili su da zagađenje sumpor-dioksidom (SO₂) iz ​​zastarelih termoelektrana na ugalj u regionu 2024. godine pređe zakonske granice šest puta, prema sedmom izdanju izveštaja „Poštuj ili zatvori“ organizacije Bankwatch, objavljenom 17. juna 2025. godine¹. Čestično zagađenje kao i zagađenje azotnim oksidima (NO_x) iz termoelektrana na ugalj takođe kontinuirano prelazi zakonske granice. 

Sedam godina od stupanja na snagu pravila o kontroli zagađenja prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, 2024. godine emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj uključenih u Nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP)² Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije i dalje su zajedno bile šest puta veće od dozvoljenog.

Po prvi put, termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini čije smanjenje emisija je predviđeno NERP-om, bile su najveći emiteri SO₂, sa 212.840 tona – što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu i 11,3 puta više od dozvoljenog. Na drugom mestu je Srbija sa 205.925 tona, odnosno 4,6 puta više emisionih koncentracija od dozvoljenih.

Na nivou regiona beleži se neznatno smanjenje emisije SO₂ od 2018. godine. Zakonske granice emisionih koncentracija bila su stroža 2024. godine nego prethodnih godina, što je dovelo do povećanja jaza u usklađenosti propisa i njihove primene u praksi.

Po peti put od 2018. godine, najveći pojedinačni zagađivač SO₂ u 2024. godini je termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, sa 112.943 tone – više nego prethodne godine. Njegov operater, Elektroprivreda Republike Srpske, potrošio je najmanje 85 miliona evra, obezbeđenih kreditom Japanske agencije za međunarodnu saradnju, na postrojenje za odsumporavanje, da bi na kraju izjavio kako isto postrojenje ne funkcioniše, delimično zato što predstavlja „ekonomski teret“.

Čak šest jedinica termoelektrana širom regiona prekoračile su svoje pojedinačne granične vrednosti za emisiju sumpor-dioksida za više od deset puta – Ugljevik, Gacko, Tuzla 6 i Kakanj 7 u Bosni i Hercegovini; Kostolac A2 u Srbiji; i Bitolj B1 i 2 u Severnoj Makedoniji.

Čestično zagađenje iz NERP-a elektrana na ugalj u regionu bilo je skoro dvostruko veće od dozvoljenog u 2024. godini (1,9 puta više od ograničenja). Emisije su blago pale u odnosu na 2023. godinu, ali su ostale slične nivoima iz 2018. godine.

Najveći emiter čestičnog zagađenja bio je Gacko u Bosni i Hercegovini. Emitovao je 3.339 tona – 13,7 puta više od dozvoljenog. Nakon protesta lokalnog stanovništva, poboljšanja su najavljena u jesen 2023. godine, međutim zagađenje termoelektrane u 2024. godini bilo je čak i veće nego prethodne godine.

Zagađenje azotovim oksidima je takođe bilo 1,4 puta veće od dozvoljenog u NERP-ovima zemalja u 2024. godini, u poređenju sa 1,3 puta većim brojem u 2023. godini. Bosna i Hercegovina, Kosovo i Srbija su nastavili da krše zakonom propisane maksimalne emisione koncentracije NO_x, pri čemu je termoelektrana Nikola Tesla B u Srbiji emitovala najviše – 12.418 tona.

Pored kršenja NERP-a, krajem 2023. godine istekao je rok za zatvaranje najmanjih i najstarijih elektrana u okviru derogacije „izuzeća“ sa ograničenim vekom trajanja. Sve tri zemlje Zapadnog Balkana sa termoelektranama na ugalj koje podležu ovom pravilu – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija – i dalje ga krše, jer nijedna od elektrana nije zatvorena.

Crnogorska elektrana Pljevlja radi nezakonito od kraja 2020. godine, a 2022. godine pridružile su joj se Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini i Morava u Srbiji. Termoelektrana Kolubara A, takođe u Srbiji, takođe nije prestala sa radom krajem 2023. godine.

Sekretarijat Energetske zajednice je pokrenuo nekoliko postupaka protiv pomenutim zemalja³, ali nijedna vlada nije izrekla kazne dotičnim termoelektranama na ugalj. Takođe nemaju jasne, ažurirane i realne planove za usklađenost i/ili zatvaranje.

Davor Pehčevski, koordinator za balkansku energetiku u Benkvoču – „Za šest meseci, mehanizam EU za prilagođavanje granica sa ugljenikom (CBAM) će konačno ograničiti izvoz električne energije iz zemalja Zapadnog Balkana koja proizvodi mnogo ugljenika uvođenjem taksi na uvoz u EU. Ovo će učiniti njihove stare, neefikasne termoelektrane na ugalj još manje ekonomičnim. Ali balkanske vlade i komunalna preduzeća delaju kao da imaju svo vreme ovog sveta. Hitno su potrebni jasni, izvodljivi planovi.“

Pipa Galop, službenica za energetsku politiku Jugoistočne Evrope u Benkvoču – „Proširenje EU se vratilo na dnevni red, ali surova realnost je da vlade Zapadnog Balkana ne pokazuju interesovanje za zdravlje ljudi ili životnu sredinu. Umesto snažnog odgovora na ove hronične prekršaje, Evropska komisija je nedavno dala prioritet rudniku litijuma Jadar u Srbiji kao „strateškom“, nagrađujući neuspeh režima da poštuje vladavinu prava. Ovo se mora promeniti, i to brzo.

1. Ceo izveštaj dostupan je na ComplyOrClose.org.

2. Kao deo svojih obaveza da se pridržavaju Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje prema Ugovoru o Energetskoj zajednici, četiri zemlje Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija – izradile su Nacionalne planove za smanjenje emisija (NEPSR) koji obuhvataju period od 2018. do 2027. godine. Umesto da se od svakog velikog postrojenja za sagorevanje zahteva da poštovanje graničnih vrednosti emisija iz Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje od 1. januara 2018. godine, ovi planovi omogućavaju zemljama da izračunaju nacionalne plafone emisija za sumpor-dioksid, azotne okside i čestično zagađenje i da postepeno smanjuju svoje ukupne emisije iz odabranih velikih postrojenja za sagorevanje pre 1992. godine do 2027. godine. 2027. godine, sva postrojenja uključena u NEPSR će pojedinačno morati da budu u skladu ne samo sa graničnim vrednostima emisija iz Direktive o velikim postrojenjima za sagorevanje, već i sa Delom 1 Aneksa V Direktive 2010/75/EU o industrijskim emisijama.

3. Zbog kršenja graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija propisane NERSP-om, Sekretarijat Energetske zajednice je u martu 2021. godine pokrenuo postupke za rešavanje sporova protiv BiH, Kosova, Severne Makedonije i Srbije.

U julu 2023. godine, Sekretarijat Energetske zajednice preduzeo je dalje korake protiv Bosne i Hercegovine, Kosova i Severne Makedonije, podnevši obrazložen zahtev Ministarskom savetu Energetske zajednice da donese odluke o slučajevima, što je i učinjeno u decembru 2023. godine. Slučaj protiv Srbije je i dalje otvoren, ali nije eskalirao zbog tekućih investicija u odsumporavanje.

Zbog kršenja odredbi o izuzeću, Sekretarijat Energetske zajednice je takođe pokrenuo postupke za rešavanje sporova protiv Crne Gore u aprilu 2021, Bosne i Hercegovine u oktobru 2022. i Srbije u oktobru 2023. godine.

Tekst i preuzet sa: https://bankwatch.org/press_release/western-balkan-governments-still-complicit-in-deadly-coal-pollution-new-report

Autor fotografije: Matteo Trevisan, fotografija je nastala kao deo projekta ,,More Necessary Than the Sun“