68 nevladinih organizacija pozivaju institucije Evropske unije da se u novom budžetu, za period nakon 2027. godine osiguraju namenski fondovi za zaštitu životnu sredine i pravednu tranziciju regiona koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu.

Trenutno ne postoje posebna EU sredstva za regione koji zavise od uglja na Zapadnom Balkanu, a podrška za zaštitu životne sredine i organizacije civilnog društva se pruža preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Međutim, prema informacijama iz Brisela, čini se da podrška EU za Zapadni Balkan u budžetu za period od 2028. do 2034. godine neće više uključivati IPA.

Umesto toga, sredstva EU bi se u regionu raspoređivala preko instrumenta koji zavisi od ispunjavanja različitih reformskih mera i drugih uslova, slično načinu na koji funkcioniše Instrument za reforme i rast Zapadnog Balkana i Mehanizam za oporavak i otpornost (RRF) za države članice EU.

“Pozitivno je što EU istražuje nove načine za unapređenje vladavine prava i zaštite životne sredine na Zapadnom Balkanu, ali je u ovom trenutku je prerano predvideti da li takav mehanizam funkcioniše u regionu. Dosadašnji učinci nisu ohrabrujući, jer Reformske agende zemalja uključuju vrlo malo mera u vezi sa životnom sredinom. Razumno je nastaviti testiranje ovog pristupa, ali ne na način da obuhvata gotovo sve fondove EU”, izjavio je Davor Pečevski, iz mreže CEE Bankwatch.

Grupe organizacija civilnog društva takođe naglašavaju potrebu za značajnijim poboljšanjem procesa reformi predviđenim Planom rasta za Zapadni Balkan, uključujući stvarne, blagovremene i efektivne javne konsultacije o planiranim reformama i ulaganjima; uključivanje dodatnih reformi vezanih za zaštitu životne sredine, kazne za kršenje zakona, i fokus na vladavinu prava, ekološka i društvena poboljšanja, a ne samo ekonomski rast.

“Usklađivanje sa zakonodavstvom EU o zaštiti životne sredine najizazovniji je deo pristupanja, a sprovođenje pravedne tranzicije u regionima uglja već kasni. Zato EU treba da podrži te regione, zajedno s civilnim društvom, bez obzira na to koliko dobro vlade Zapadnog Balkana uopšteno  rade na sprovođenju reformi u procesu pristupanja. Finansiranje životne sredine i pravedne tranzicije mora biti dosledno, predvidljivo i vezano za određene projekte. Ono ne može čekati vladine reforme u drugim oblastima koje se možda nikada neće ostvariti”, dodala je Mirjana Jovanović, programskia menadžerka u oblasti energije, klime i životne sredine Beogradske otvorene škole.

Očekuje se da će Evropska Komisija predstaviti novi EU budžet sredinom jula ove godine, čime će se okončati višemesečne glasine o njegovom obimu i strukturi.

Tekst zajedničke pozicije organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana je dostupan ovde.

Ova aktivnost je deo projekta ,,Navigator Zelene agende” koji podržava Evropska Unija. Projekat sprovodi Beogradska Otvorena Škola u saradnji sa šest regionalnih partnera: Udruženjem Aarhus Centar, organizacijom Eko-tim, organizacijom Eco-Zone, Centrom za ekološko istraživanje i informisanje o životnoj sredini Eko-svest, organizacijom Protection and Preservation of Natural Environment i Mrežom CEE Bankwatch.

Izvor fotografije: Canva