Energetska kriza i grejna sezona na dnevni red stavljaju pitanja koja zahtevaju kontinuiranu, a ne sezonsku pažnju građana – opasnost fosilnih goriva i sa tim u vezi, pronalaženje obnovljivih i dugoročnih rešenja. Imperativ odustajanja od fosilnih goriva pre svega leži u činjenici da zagađuju životnu sredinu, uzrokuju klimatske promene i imaju ograničene zalihe, a sada je pitanje dostupnosti ovih izvora energije i zavisnost od uvoza energije iz drugih zemalja postalo značajno otežavajući faktor za energetske sisteme širom Evrope. Obnovljivi izvori energije pružaju dvojak odgovor na ove izazove. Sa jedne strane, reč je o čistoj energiji, čija proizvodnja ne zagađuje životnu sredinu i koja nije ograničena u zalihama. Pored toga, obnovljiva energija je lokalno dostupna, tako da obnovljivi izvori omogućavaju energetsku nezavisnost od uvoza energenata. Što više potencijala za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora iskoristimo na lokalu, manje ćemo se oslanjati na uvoz. Iskorišćavanje potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji, pre svega Sunca, nosi potencijal za decentralizaciju energetskog sektora, kao i njegovu demokratizaciju – stavljanje zajednice i pojedinaca u prvi plan kao ne samo potrošača, već i proizvođača energije koji je mogu potrošiti „na licu mesta“ za svoje potrebe, ali i učestvovati na tržištu.

Ko su kupci-proizvođači?

Udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu Republike Srbije je nešto iznad 20 odsto i najveći deo dolazi iz velikih hidroelektrana i biomase. Ostali vidovi proizvodnje energije iz obnovljivih izvora su vrlo malo zastupljeni, dok su potencijali, posebno za solarnu energiju, veliki i neiskorišćeni. Sa usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, stvorene su nove mogućnosti za uvećanje udela obnovljive energije u energetskom miksu. U pomenutom zakonu je prvi put prepoznat koncept kupac-proizvođač (tzv. prozjumer). Ubrzo nakon usvajanja Zakona, usvojena je i Uredba, kojom su detaljnije utvrđeni preduslovi za zainteresovane građane da počnu samostalno da proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, odnosno, da se registruju kao kupci-proizvođači.

Međutim, prvi računi za struju pokazali su manjkavosti ovog novouspostavljenog sistema, jer se oporezivanje ne vrši na način utvrđen uredbom, već se sistem obračuna oslanja na mišljenje dato od strane Ministarstva finansija. Uredbom je utvrđeno da će se oporezivati samo količina energije koju prozjumeri iskoriste, odnosno razlika između struje koju proizvedu i one koju preuzmu iz mreže, dok se u stvarnosti oporezuje sva energija koju prozjumeri preuzmu iz mreže. Iako je Ministarstvo rudarstva i energetike  nedavno predložilo izmene Uredbe, koji bi trebali da olakšaju proces registrovanja prozjumera i priključenja na mrežu, ključni problem, odnosno problem oporezivanja energije proizvedene i iskorišćene od strane kupaca-proizvođača i dalje ostaje nerešen.

Udružena proizvodnja energije iz obnovljivih izvora

Pored pojedinačne proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, građani mogu udruženo, kao pojedinci ili domaćinstva da ulože u elektrane koje proizvode energiju iz obnovljivih izvora. Proizvodnju energije na ovaj način danas je, u Srbiji, moguće sprovesti kroz osnivanje energetskih zadruga. Delovanje zadruga definisano je Zakonom o zadrugama, ali samo delovanje energetskih zadruga ovim zakonom nije definisano, već spada pod druge delatonsti.

Udruženo organizovanje u cilju proizvodnje energije je zastupljeno širom Evrope, tako samo u Grčkoj, postoji više od 400 aktivnih zajednica obnovljivih izvora energije, dok je u Nemačkoj oko 40 odsto energije proizvedene iz obnovljivih izvora u vlasništvu građana. U Srbiji smo tek u začetku ovog vida delovanja, te danas kod nas postoje dve energetske zadruge – Elektropionir i Sunčani krovovi Šabac. Kroz svoje delovanje, ove energetske zadruge upoznavaju lokalno stanovništvo sa potencijalima koje zadružno delovanje donosi, kroz edukacije, ali i kroz uspostavljanje malih solarnih elektrana, čiji prihodi mogu ostati lokalnim zajednicama za dalje razvijanje. Iako pružaju mogućnost za demokratizaciju energetskih sistema i podsticanje procesa energetske tranzicije, nedostaje podsticaj za ovaj tip delovanja od strane države, budući da su podsticaji i dalje rezervisani isključivo za poljoprivredne zadruge.

Pored udruživanja u zadruge, u Zakonu o korišćenju obnovljivih energija je prepoznat i pojam Zajednica obnovljivih izvora energije, koja predstavlja potencijal za udruženu proizvodnju energije, u koju mogu da se uključe svi zainteresovani građani. Problem je u tome što, iako definisan zakonom, ovaj pojam je nedovoljno razrađen, odnosno ne postoje podzakonski akti koji detaljnije određuju način delovanja i mogućnosti koje Zajednica obnovljivih izvora energije pruža.

Danas je solarna energija najbrži rastući izvor energije u svetu, kao i najbrži rastući sektor koji otvara mogućnosti za stvaranje novih poslova. Srbija raspolaže velikim potencijalom za proizvodnju električne energije iz Sunca, zbog velike osunčanosti terena i puno sunčanih dana. Takođe, razvijanje zakonodavnog okvira koji se bavi iskorišćavanjem ovog potencijala je korak u dobrom pravcu, ali problemi koji nastaju prilikom primene i nedostatak podzakonskih akata značajno usporavaju proces prelaska na obnovljive izvore energije. U situaciji kada su nam štetni izvori energije sve skuplji i sve manje dostupni, otklanjanje barijera za decentralizaciju i demokratizaciju energetskog sektora moralo bi biti prioritet.

Tekst je objavljen u novembarskom izdanju magazina Nedeljnik broj 565.

Izvor fotografije: Freepik.com
Autori: Ognjan Pantić i Tatjana Avramović