Sistematski propusti u sprovođenju zakona tokom 2025. godine omogućili su da emisije sumpor-dioksida (SO₂) iz zastarelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu premaše zakonski dozvoljene granice za 6,6 puta, navodi se u osmom izdanju izveštaja „Uskladiti ili zatvori“ (Comply or Close), koji je danas objavila mreža CEE Bankwatch. Emisije azotnih oksida (NO_x) takođe su nastavile da premašuju zakonske limite, dok je zagađenje praškastim materijama poraslo i dostiglo najviši nivo od stupanja na snagu važećih pravila 2018. godine. 

Osam godina nakon što su standardi za kontrolu zagađenja uvedeni kroz Ugovor o Energetskoj zajednici, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji i Srbiji i dalje su u 2025. godini bile zbirno 6,6 puta veće od dozvoljenih. 

Termoelektrane obuhvaćene NERP-om u Bosni i Hercegovini bile su najveći emiteri SO₂, sa 196.940 tona emisija, odnosno 12,7 puta više od dozvoljenog limita. Srbija je bila na drugom mestu sa 177.756 tona, što je 5,1 put više od dozvoljenog. 

Na nivou regiona, emisije SO₂ od 2018. godine smanjene su samo neznatno. Istovremeno, granične vrednosti emisija u 2025. godini bile su strože nego prethodnih godina, što je dovelo do još većih prekoračenja. 

Najveći pojedinačni zagađivač sumpor-dioksidom i dalje je bila termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini, uprkos tome što poseduje postrojenje za odsumporavanje. Njene emisije od 115.079 tona u 2025. godini bile su najveće od stupanja na snagu pravila o kontroli zagađenja 2018. godine. 

Pet blokova termoelektrana premašilo je dozvoljene granice emisija SO₂ za više od deset puta tokom 2025. godine: Bitolj B1 i B2, kao i Bitolj B3 u Severnoj Makedoniji, te Ugljevik, Gacko i Kakanj 6 u Bosni i Hercegovini. 

Zagađenje praškastim materijama bilo je 2,9 puta veće od dozvoljenog u 2025. godini, dostigavši najviši apsolutni i relativni nivo od stupanja pravila na snagu 2018. godine.

Ovakav rast pre svega je posledica drastičnog povećanja emisija iz termoelektrane Bitolj u Severnoj Makedoniji, koja je udvostručila emisije u odnosu na 2024. godinu i sama emitovala više od 7.094 tone, koliko je dozvoljeno za čitav region. 

Termoelektrana Gacko u Bosni i Hercegovini ponovo je bila najveći relativni emiter praškastih materija. Uprkos blagom smanjenju u odnosu na 2024. godinu, emitovala je 15,1 put više od dozvoljenog. 

Kao i 2024. godine, ukupne emisije azotnih oksida iz NERP termoelektrana u 2025. godini iznosile su 1,4 puta više od dozvoljenog. Kosovo, Bosna i Hercegovina i Srbija ponovo su premašili zakonske limite, pri čemu je najveći emiter bila termoelektrana Nikola Tesla B u Srbiji sa 11.247 tona NO_x. 

Pored kršenja obaveza iz Nacionalnih planova za smanjenje emisija, krajem 2023. godine istekao je i rok za zatvaranje najstarijih i najmanjih termoelektrana koje su koristile izuzeće poznato kao „opt-out“ režim. Sve tri zemlje Zapadnog Balkana na koje se ovo pravilo odnosi – Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija – i dalje ga krše.

Termoelektrana Pljevlja u Crnoj Gori prošla je kroz proces modernizacije poslednjih godina i tokom većeg dela 2025. godine nije radila. Međutim, ne postoje dostupni dokazi da ispunjava standarde zaštite životne sredine koji bi joj omogućili nastavak rada. Blokovi Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, kao i Morava i Kolubara A u Srbiji, takođe su i dalje u pogonu, više od dve godine nakon krajnjeg roka za njihovo zatvaranje. 

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je više postupaka protiv ovih država, potvrđujući nezakonit rad njihovih termoelektrana na ugalj. Međutim, nijedna vlada do sada nije izrekla sankcije odgovornim postrojenjima, niti poseduje jasne, ažurirane i realne planove za usklađivanje sa propisima i/ili njihovo zatvaranje. 

U međuvremenu, od januara 2026. godine počela je puna primena Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika Evropske unije (CBAM), što povećava troškove izvoza električne energije i dodatno ugrožava profitabilnost termoelektrana na ugalj u regionu. Istovremeno, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija poslednjih godina beleže pad proizvodnje električne energije iz uglja, uprkos tome što nije došlo do zatvaranja postrojenja. 

Davor Pehčevski, koordinator za energetiku za Balkan u mreži CEE Bankwatch, izjavio je: 

„U pojedinim zemljama Zapadnog Balkana danas imamo najgoru moguću kombinaciju – proizvodnja električne energije iz uglja opada, bez jasnog plana za ublažavanje socioekonomskih posledica, dok istovremeno nivoi zagađenja ostaju visoki ili se čak pogoršavaju. Umesto da sprovode mere za kontrolu zagađenja, vlade zatvaraju oči pred problemom. Ovo prevazilazi pitanja zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i zadire u same temelje principa kao što je jednakost svih pred zakonom.“ 

Joana Ciuta iz mreže CEE Bankwatch, izjavila je: 

„Iako vlade Zapadnog Balkana snose najveću odgovornost, i institucije Evropske unije moraju učiniti više – uslovljavanjem finansijske podrške i napretka u procesu pristupanja poštovanjem propisa, slanjem jasnih i javnih poruka, kao i obezbeđivanjem finansiranja za pravednu tranziciju regiona zavisnih od uglja i prelazak na održive sisteme grejanja. U okviru Ugovora o Energetskoj zajednici potrebni su i snažniji mehanizmi sprovođenja propisa, kako bi se zaštitili zdravlje ljudi i životna sredina, uključujući i odvraćajuće sankcije za kršenje pravila.“ 

Ceo izveštaj dosutpan je OVDE. 

Sažetak na srpskom jeziku dostupan je OVDE. 

Izvor: mreža CEE Bankwatch | Originalni tekst dostupan OVDE. 

Autor fotografije: Stefan Aleksić