Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda za nekoliko dana (do 15. juna) treba da odluči da li će planirana izgradnja „Beogradskog akvarijuma“ u Parku prijateljstva uopšte biti podvrgnuta proceni uticaja na životnu sredinu. Ako Grad odluči da nije potrebna izrada Studije uticaja na životnu sredinu, jedna od retkih velikih zelenih površina u širem centru Beograda može biti zauvek izmenjena i to bez sveobuhvatnog ispitivanja posledica po životnu sredinu.

Podsećamo, 5. juna je završen javni uvid u Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za ovaj projekat i sada je na potezu Grad Beograd koji ima zakonski rok od 10 dana da pruži odgovor. Nosilac ovog projekta i podnosilac Zahteva je Ministarstvo finansija.

Grad Beograd na testu: koliko vredi zaštita prirode i klimatska otpornost grada

Koalicija 27 upozorava da planirana izgradnja akvarijuma u Parku prijateljstva nije pitanje jednog objekta, već pitanje toga da li Beograd čuva svoje najvrednije javne zelene površine ili ih korak po korak pretvara u građevinske parcele. Reč je o prostoru koji je istovremeno park, nepokretno kulturno dobro i deo jezgra sistema zelenih površina Beograda, uz samu granicu ekološke mreže, izuzetno osetljivog područja ušća Save u Dunav i Velikog ratnog ostrva.

Analizom dokumentacije koju je dostavilo Ministarstvo finansija utvrđeno je da nisu na odgovarajući način sagledani svi potencijalni uticaji projekta na životnu sredinu, niti su razmotreni kumulativni efekti planirane izgradnje na području Parka prijateljstva i Ušća.

Akvarijum nije izolovan projekat, već deo šireg planskog okvira koji podrazumeva izgradnju dodatnih objekata i prateće infrastrukture. Zbog toga nije dovoljno procenjivati uticaj akvarijuma kao pojedinačnog objekta bez sagledavanja ukupnih posledica po ukupnu zelenu infrastrukturu grada, mikroklimu, vodni režim, biodiverzitet, kulturno nasleđe i kvalitet života građana, naročito imajući u vidu sve značajnije klimatske promene kojima je Beograd izložen.

Generalni urbanistički plan Beograda zelene površine prepoznaje kao dobro od opšteg interesa i važan deo klimatske i ekološke infrastrukture grada. Zato postupak odlučivanja o potrebi procene uticaja ne sme biti formalnost, već prilika da se utvrdi da li je prihvatljivo graditi u prostoru koji već ima izuzetnu javnu, ekološku i kulturnu vrednost.

Posebno zabrinjava činjenica da se planirana izgradnja predstavlja kao unapređenje prostora, iako projekat predviđa zauzimanje značajne površine parka i presađivanje velikog broja stabala. Presađivanje odraslih stabala ne predstavlja garanciju njihovog očuvanja, već nosi visok rizik po njihovu vitalnost i dugoročno preživljavanje. Kada gradovi izgube zrela stabla, ne gube samo zelenilo. Gube hlad, zaštitu od ekstremnih temperatura, prirodno zadržavanje padavinskih voda, staništa za biljne i životinjske vrste i jedan od najvažnijih mehanizama prilagođavanja klimatskim promenama.

Koalicija 27 poziva Sekretarijat da se u postupku odlučivanja vodi interesima javnosti i domaćim zakonodavstvom i međunarodnim standardima zaštite životne sredine.

Park prijateljstva nije prazan prostor koji čeka novu namenu. To je jedna od retkih velikih zelenih površina u centru Beograda, deo gradskog identiteta i važan element njegove otpornosti na klimatske promene. U vremenu kada Beograd već oseća posledice sve učestalijih toplotnih talasa, suša i ekstremnih vremenskih pojava, očuvanje postojećih zelenih površina predstavlja pitanje javnog interesa i kvaliteta života građana.