U Belemu u Brazilu, od 10. do 21. novembra 2025. godine, održan je 30. klimatski samit Ujedinjenih nacija (COP30). Samit je doneo novi, globalno prihvaćen, ali skroman dogovor bez jasnog plana za prestanak korišćenja fosilnih goriva. Ipak, snažno je naglašena potreba za povećanjem finansiranja mera za prilagođavanje klimatskim promenama. Ovogodišnji dogovor objavljen je pod nazivom ,,Globalni Mutirão*: Ujedinjavanje čovečanstva u globalnoj mobilizaciji protiv klimatskih promena’’

Na rubovima Amazonske prašume, ovogodišnji samit kojim je obeležena desetogodišnjica potpisivanja Pariskog sporazuma, održan je u trenutku velikih geopolitičkih tenzija, ratnih sukoba i rastuće globalne nestabilnosti.

Dok politička arena postaje sve neizvesnija i napetija, zagrevanje planete se nastavlja. Prethodna, 2024. godina, zabeležena je kao jedna od najtoplijih u istoriji. Izveštaji Svetske meteorološke organizacije i Kopernikus službe za posmatranje klimatskih promena potvrdili su da je to bila prva kalendarska godina sa prosečnom temperaturom višom od 1.5°C u odnosu na predindustrijski period. 

Mutirão je mutirao 

Glavni dogovor pod skraćenim nazivom ,,Globalni Mutirão’’, ponovo je apelovao na države potpisnice Pariskog sporazuma da izrade dugoročne strategije razvoja sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (engl. greenhouse gases - GHG). Pohvalno je da su 122 države potpisnice dostavile i ažurirale svoje Nacionalno utvrđene doprinose (engl. National determined contributions - NDCs). Ipak, deset godina nakon potpisivanja Pariskog sporazuma, manje od polovine potpisnica (tek 80) je dostavilo dugoročne Strategije koje su usklađene sa priloženim NDC-ima.  

Republika Srbija (RS) je svoj ažurirani NDC 3.0 dostavila u septembru 2025. godine, ističući ambiciju da smanji svoje GHG emisije za 40.1% do 2035. godine u odnosu na predindustrijski nivo. Ovaj cilj je usklađen sa Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP). Srbija je takođe izradila Strategiju niskougljeničnog razvoja u junu 2023. godine, koja se sprovodi po Akcionom planu INEKP-a, prema kojoj je odabrana potpuna primena evropskih pravila radi dostizanja smanjenja od 33.3% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu. Cilj Strategije usklađen je sa NDC 2.0. Detaljnije o Strategiji niskougljeničnog razvoja i INEKP-u možete pročitati u našoj publikaciji ,,Odlaganje dekarbonizacije’’. 

Iako se očekivalo da će konačna odluka COP30 uključiti eksplicitnu referencu na postepeno ukidanje fosilnih goriva, konačna odluka ni jednom rečju ne pominje fosilna goriva. Predlog Brazila za formiranje ,,mape puta’’ (engl. roadmaps), koja je bila na agendi ovog klimatskog skupa i deo nacrta konačne odluke, takođe nije pronašao svoje mesto u usvojenoj verziji Globalnog Mutirão-a. Podršku globalnim planovima za dekarbonizaciju pružilo je više od 80 država potpisnica, dok su Rusija, Saudijska Arabija i Kina eksplicitno odbile uvođenje konkretnih globalnih planova za dekarbonizaciju.

U dijalogu nije učestvovala delegacija Sjedinjenih Američkih Država (SAD), jednog od najvećih svetskih zagađivača, jer je predsednik Donald Tramp već prvog dana svog drugog mandata (januar 2025) pokrenuo postupak povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma. Zvanični izlazak iz Sporazuma očekuje se u januaru 2026. godine.

Konačni tekst Globalnog Mutirão, iako potvrđuje cilj Pariskog sporazuma i naglašava važnost zaustavljanja porasta globalne temperature na ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo, ne nudi jasan globalni putokaz i rok za napuštanje fosilnih goriva, ostavljajući po strani jedan od najvažnijih uzročnika povećavanja efekta staklene bašte. Podsetimo, sagorevanje fosilnih goriva predstavlja najveći udeo emisija GHG, te samim tim i u najvećoj meri doprinosi globalnom zagrevanju.

Prilagođavanje košta! 

 U odnosu na prethodne klimatske samite, fokus ovogodišnjih pregovora bilo je prilagođavanje (adaptacija) na nove klimatske uslove. Još na COP26 (2021. godine) države potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se da obezbede 350 miliona dolara za Fond za adaptaciju (engl. Adaptation Fund) i preko 600 miliona dolara za Fond za nerazvijene zemlje (engl. Least Developed Countries Fund), koji će pomoći ranjivim zajednicama da ojačaju svoju otpornost na pretnje usled izmenjenih klimatskih uslova.

Globalnim dogovorom pozdravljeni su napori 71 potpisnice, od čega je 60 zemalja u razvoju, koje su pripremile nacionalne planove i politike adaptacije. Dakle, manje od polovine država potpisnica je dostavilo svoje Nacionalne planove adaptacije (engl. National Adaptation Plan - NAP). Dogovorom su pozvane potpisnice koje još nisu dostavile svoje NAP da iste dostave do kraja 2025. godine, ostavljajući mesec dana potpisnicama da izvrše ovaj zadatak. Naravno, ostavljen je i prostor za unapređivanje implementacije navedenih planova do kraja 2030. godine.

Republika Srbija je među državama koje su izradile Nacionalne planove adaptacije, te je u decembru 2023. usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023–2030. Program obuhvata sedmogodišnji period, i prati ga Akcioni plan od 25 mera za prve tri godine sprovođenja Programa. Program uključuje procenu potrebnih sredstava, a za realizaciju mera procenjuje se dodatnih 851 milion dinara iz budžeta i oko 160 miliona dinara donatorskih sredstava. Najveći iznos budžetskih izdvajanja predviđen je u drugoj godini, i to za jačanje finansijske podrške za sprovođenje procesa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, dok će donatorska sredstva biti prvenstveno usmerena na povećanje svesti i unapređenje znanja o uticajima klimatskih promena. Opširnije o Programu možete pročitati OVDE.

Izveštaj UNEP-a iz oktobra 2025. godine pokazuje da je državama u razvoju potrebno oko 310 milijardi USD godišnje do 2035. godine za finansiranje mera adaptacije. Trenutno, međunarodni javni tokovi finansiranja adaptacije u zemljama u razvoju pokazuju pad. U 2023. godini iznosili su 26 milijardi dolara, dok su u 2022. godini iznosili 28 milijardi dolara. Potreba za finansiranjem adaptacije u zemljama u razvoju, prema UNEP izveštaju, je 12-14 puta veća od trenutnih tokova finansiranja.  Na samitu u Belemu doneta je odluka da se finansijska sredstva namenjena adaptaciji na klimatske promene utrostruče do 2035. godine, iako je očekivanje bilo da će utrostručavanje ovih sredstava biti završeno do 2030. godine.

COP30 označava značajan korak napred u preoblikovanju međunarodne finansijske arhitekture kako bi se uskladila sa hitnošću i obimom posledica klimatske krize. Strane su uzele u razmatranje ,,Baku-to-Belém Roadmap to 1.3T’’, koji ima za cilj da poveća tokove klimatskog finansiranja na najmanje 1,3 triliona dolara godišnje do 2035. godine, sa posebnim fokusom na javno-privatnu mobilizaciju i poboljšan pristup za zemlje u razvoju.   

Nove inicijative za mitigaciju i adaptaciju

Klimatskim samit u Belemu doveo je do formiranja novih inicijativa / mehanizama koji imaju za cilj pružanje pomoći da se ubrza proces mitigacije i adaptacije na klimatske promene uz povećavanje ambicije i same implementacije postignutih dogovora. U pitanju su sledeće inicijative:  

• Global Implementation Accelerator – kolaborativna i dobrovoljna inicijativa, pokrenuta pod vođstvom predsedništva COP30 i COP31, sa ciljem da podrži zemlje u sprovođenju njihovih NDC-a i Nacionalnih planova adaptacije 
• Belem Mission to 1.5 - platforma orijentisana na akciju, pod okriljem predsedništva COP29, COP30 i COP31, koja ima za cilj jačanje ambicija i međunarodne saradnje u oblasti ublažavanja posledica klimatskih promena, adaptacije i investicija.  

Na COP30, važan pomak je postignut kroz usvajanje Belem Action Mechanism (BAM), mehanizma za pravednu tranziciju u okviru UNFCCC, koji ima za cilj da ubrza klimatsku akciju uz poštovanje načela pravičnosti, solidarnosti, ljudskih prava i intergeneracijske pravičnosti. BAM će pomoći u smanjenju fragmentacije globalnih napora ka pravednoj tranziciji ka niskougljeničnoj ekonomiji i obavlja tri ključne funkcije: koordiniranje postojeće inicijative i popunjavanje praznine u skladu sa Pariskim sporazumom, deljenje znanje i najbolje prakse, i pružanje direktnu podršku zemljama Globalnog Juga pri mobilizovanju finansija i transfera tehnologije. Ovaj mehanizam predstavlja pobedu civilnog društva, kako je i sam mehanizam bio iniciran od organizacija civilnog društva.

U ovom kontekstu, Srbija je usvojila Plan pravedne tranzicije Republike Srbije do 2030. godine u julu 2025, iako je INEKP-om bilo predviđeno usvajanje konkretnog Akcionog plana pravedne tranzicije do kraja septembra 2023. godine.  Plan sadrži 15 mera, većinom pripremnog karaktera ili zasnovanih na izradi dodatnih analiza. Isključenjem primene Zakona o planskom sistemu Ministarstvo rudarstva i energetike izbeglo je obavezu sprovođenja temeljne analize koja bi definisala suštinske aktivnosti. Plan predviđa ažuriranje zakonodavstva i uključivanje koncepta pravedne tranzicije u nacionalne strategije uz procenu troška od pola miliona evra, ali ne precizira koje strategije i propisi zahtevaju izmene, niti datum prestanka proizvodnje električne energije iz uglja. Detaljnije o Planu pravedne tranzicije možete pročitati u našem saopštenju OVDE. 

Takođe, potvrđena je operacionalizacija Fonda za gubitke i štetu (engl. Loss and Damage Fund), koji je uspostavljen tokom COP27 u Šarm el-Šaiku 2022. godine. Navedeni fond je namenjen finansijskoj podršci zemljama koje trpe najveću posledice klimatskih promena.

Do narednog viđenja

Šef UN za klimatske promene Simon Stiell istakao je da ,,se nova ekonomija uzdiže, dok stara, zagađujuća ekonomija ostaje bez puta’’, međutim po završetku COP30 postavlja se pitanje: ko je ovde bez jasnog puta?

Ishodi COP30 ne nude nikakav kredibilan odgovor na rastući jaz između ciljeva koje su države potpisnice postavile u svojim NDC i potrebnog smanjenja GHG emisija kako bi se u skladu sa Pariskim sporazumom postiglo ograničenje porasta globalne temperature na ispod 2°C. Dok bogate zemlje često ističu ovaj jaz, mnoge su jedva ispunile rok za podnošenje svojih NDC-a, a deset godina nakon Pariskog sporazuma nijedan od njih ne sadrži vremenski plan za ukidanje fosilnih goriva. Neodređena referenca u finalnom tekstu na „ubrzavanje sprovođenja UAE Konsenzusa“ (COP28) premalo je da pokrene transformacionu akciju u oblasti ublažavanja klimatskih promena koja je potrebna. Bez jasnog procesa za jačanje NDC-a i bez signala da će najveći zagađivači delovati prvi i najbrže, COP30 ne zadovoljava naučni imperativ i osnovna načela pravičnosti Pariskog sporazuma.

Naredni Samit o klimatskim promenama (COP31) će se održati u Antaliji u Turskoj, a predsedavanje pregovorima vodiće Australija. Preciziranje roka i načina napuštanja fosilnih goriva treba da budu na vrhu agende COP31, kako bi se čovečanstvo, osim reagovanja na posledice, vratilo na put smanjenja uzroka novonastalih izazova. 

 
Autor teksta: Janko Jaćović   

Autor fotografije: * fotografija je generisana pomoću Gemini AI alata

* Portugalski termin koji označava zajednički rad za zajedničko dobro