Građanska inicijativa ,,Trn” 5. decembra održala je javni događaj pod nazivom ,,Zašto treba da razgovaramo o vazduhu u Gornjem Milanovcu?” u saradnji sa organizacijom "Uz inat" i uz podršku Beogradske otvorene škole (BOŠ). Događaj je moderirala Aleksandra Bulatović, dok su govornici bili Milenko Jovanović (Nacionalna ekološka asocijacija – NEA), dr Tanja Milošević (pedijatar) i Pavle Radojčić (Zeleni talas iz Čačka). 
 
Konstatovani problemi zagađenja i (ne)transparentnost 
 
Učesnici su naglasili da se inicijativa ,,Trn”, formirana 2020. godine, primarno fokusira na vazdušno zagađenje zbog njegovog univerzalnog karaktera i hitnosti zaštite zdravlja. Od te godine, Gornji Milanovac se suočio sa problemima kao što su planovi za izgradnju asfaltne baze i fabrike betona (protivno standardima koji zahtevaju minimalnu distancu od 3,5 km od naselja), opasnošću od rudarenja litijuma, deforestacijom, porastom buke i eksploatacijom šljunka iz vodotokova. 
 
Milenko Jovanović je istakao da je aerozagađenje univerzalni problem, ali da je u Srbiji značajno pogoršan, te da se zemlja nalazi na dnu evropske lestvice kvaliteta vazduha, zajedno sa Bosnom i Makedonijom. Prema metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u Srbiji godišnje premine oko 14.000 ljudi od posledica zagađenja. Jovanović je objasnio da je monitoring u Gornjem Milanovcu i dalje nedovoljan i neadekvatan, jer i pored planiranih 256 dana monitoringa (od nekadašnjih dva puta godišnje), podaci o zagađenju PM česticama (koje su najopasnije) dolaze sa zakašnjenjem od mesec ili dva, što onemogućava adekvatnu reakciju javnosti i institucija. Naglasio je da lokalne samouprave snose zakonsku odgovornost za upravljanje vazduhom, ali su najčešće nejake i bez posledica mogu da ne obavljaju svoj posao. Izvori zagađenja su poznati: lokalna ložišta, saobraćaj i industrija. 
 
U Gornjem Milanovcu, zvanični izveštaji za oktobar već pokazuju prekoračenje vrednosti PM2.5 čestica. Milenko Jovanović je naglasio da bi vrednosti zagađujučih čestica u vazduhu za novembar, decembar i januar mogli biti višestruko veći. 
 
Opasnost po zdravlje, posebno kod dece 
 
Dr Tanja Milošević je naglasila da globalno 7,9 miliona ljudi godišnje umire od zagađenja, prvenstveno zbog PM2.5 čestica. Ona je detaljno objasnila posledice na zdravlje dece, koje počinju još u prenatalnom periodu, jer PM2.5 čestice prolaze kroz placentu. Zagađenje je povezano sa povećanim brojem prevremenih porođaja, mrtvorođene dece i dece sa urođenim manama. Kod dece, PM2.5 čestice utiču na nerazvijene organe (pluća) i imunitet, što dovodi do kumulativnog dejstva. Deca su posebno ugrožena jer dišu brže, unoseći veću količinu zagađenja u odnosu na površinu tela, što rezultira češćim i ozbiljnijim respiratornim bolestima. Kumulativno dejstvo PM2.5 čestica kasnije u životu dovodi do hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući neurodegenerativne poremećaje (Alchajmerovu demenciju), kardiovaskularne bolesti (zagađenje je preuzelo baklju rizika od duvana), hroničnu opstruktivnu bolest pluća i dijabetes tipa 2. 
 
Dr Milošević je kritikovala i nedostatak transparentnosti i stručnog angažmana u Milanovcu, navodeći da JLS nije formirala Savet za javno zdravlje, koji bi trebalo da obaveštava javnost, škole i vrtiće o merama zaštite, kao što je zabrana fizičkih aktivnosti napolju tokom visokog zagađenja. 
 
Aktivističke lekcije i poziv na pritisak 
 
Pavle Radojčić, iz organizacije ,,Zeleni talas” iz Čačka, podelio je iskustva naglašavajući da je kontinuirani pritisak građana ključan za promene. U Čačku su svakodnevnim upitima (mejlovima) primorali JLS da počne redovno da objavljuje podatke o kvalitetu vazduha i da se konačno pusti u rad automatska merna stanica. Poručio je da se čak i mala grupa ljudi može uspešno boriti protiv bezvoljnosti i straha lokalne samouprave da preduzme korake za rešavanje problema. 
 
Aktivisti su zaključili da je primarni fokus Gornjeg Milanovca borba za uspostavljanje automatskog monitoringa vazduha u realnom vremenu, jer samo to omogućava pravovremenu reakciju i zaštitu zdravlja građana. Ocenjeno je da je transparentnost u radu opštinskih organa niska, s obzirom na to da je Gornji Milanovac, prema istraživanju Transparentnosti Srbija, rangiran na 87. mestu od 145 obrađenih JLS.  
 
Aleksandra Bulatović je naglasila da je siromaštvo duboko povezano sa zagađenjem, jer domaćinstva, suočena s ekonomskim problemima, pribegavaju loženju toksičnih i neadekvatnih energenata. Istaknuto je da institucionalna zaštita često nije efikasna, te je neophodno da se problem rešava kroz solidarnost i participativni pristup na nivou zajednice. 
 
Zbog nedostatka zvaničnog monitoringa, Beogradska otvorena škola uspostavila je mrežu građanskog monitoringa kvaliteta vazduha. U Gornjem Milanovcu senzori redovno pokazuju visoko zagađenje. Ovi podaci biće osnova za dalje delovanje aktivista i zahtev za uspostavljanjem kontinuiranog, zvaničnog monitoringa kvaliteta vazduha.  
 
Događaj je realizovan u sklopu projekta "Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh", uz podršku Evropske fondacije za klimu (ECF).