Korak bliže ka kvalitetnim radnim praksama

Drugi sastanak Radne grupe za radne prakse koji je održan je 8. oktobra 2021, u prostorijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja bio je usmeren na pitanja kvaliteta radnih praksi na otvorenom tržištu.

Između ostalog, na sastanku je predstavljena radna verzija pravnog dela ex-ante analize o uspostavljanju pravnog okvira za radne prakse u Republici Srbiji koju su izradili eksperti sa Pravnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.  Tokom predstavljanja analize članovi radne grupe među kojima su, pored predstavnika organa državne uprave i predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca i organizacija civilnog društva diskutovali o različitim dilemama koje obuhvataju oblast radnih praksi.

Članovi radne grupe su vodili konstruktivnu diskusiju o usklađivanju radnih praksi sa drugim oblicima aktivnih mera zapošljavanja na tržištu rada, kao i o usklađivanju radnih praksi sa pravnim tekovinama Evropske unije, koja je u 2020. godini, u cilju veće zapošljivosti mladih objavila Rezoluciju u kojoj osuđuje praksu neplaćenih radnih praksi i pozvala Evropsku komisiju da osmisli zakonske mehanizme za obavezne naknade za sve tipove praksi.

Brojni su pozitivni efekti koje radne prakse mogu imati, poput skraćenja tranzicije od obrazovanja do tržišta rada, unapređenja znanja, veština i kompetencija, sticanje radnog iskustva i istraživanje karijernih opcija. Međutim, ovi efekti se mogu očekivati samo ukoliko su radne prakse kvalitetne, ograničenog trajanja, sa kvalitetnim mentorskim procesom, postavljanjem i praćenjem ciljeva učenja, novčanom nadoknadom, ukoliko postoji ugovor na početku i potvrda na kraju prakse. Međutim, prema pregledu najnovijih istraživanja, i dalje u mnogim radnim praksama ovi elementi kvaliteta izostaju, što ukazuje na važnost regulisanja ove oblasti.

U narednom periodu radnu grupu očekuju brojne aktivnosti koje će imati za cilj osmišljavanje zakonskog okvira za radne prakse koji će biti u insteresu svih mladih.

Beogradska otvorena škola se od 2015. godine kroz razne inicijative, promotivne događaje, pravne analize i istraživanja zalaže za kvalitetne radne prakse, što će nastaviti i u narednom periodu. Kvalitetne radne prakse su od velikog značaja za unapređivanje zapošljivosti, a pravno uređivanje praksi važan korak u ovom pravcu.

BOŠ Karijera

Prvi besplatan onlajn sistem u Srbiji za planiranje karijere. Nudimo ti testove za samoprocenu, opise zanimanja, fakulteta i visokih škola, formular za karijerni plan i CV! Naša savetnica za karijeru ti stoji na raspolaganju za sve vrste nedoumica u karijeri.

DETALJNIJE

Dijalog mladih sa premijerkom: O radnim praksama i kvalitetnom zaposlenju

U petak 19. februara od 12h, u zgradi Vlade Republike Srbije, održan je drugi po redu Dijalog mladih sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić na kom su učestvovali i predstavnici Beogradske otvorene škole - Goran Radlovački i Jovana Božičković.

DETALJNIJE

Predstavnici mladih i predsednica Vlade, razgovarali su o ključnim problemima i predloženim merama za njihovo rešavanje u okviru socijalnih prava mladih, obrazovanja i zapošljavanja. Premijerka se u uvodu osvrnula na Dijalog održan 2019. godine i najpre istakla nove inicijative i programe koji su direktan rezultat prethodnog susreta kao što su obuke o omladinskoj politici i senzibilizacija gradonačelnika/ca i predsednika/ca opština da uključuju mlade u procese donošenja odluka, i sprovođenje programa Moja prva plata. Nakon predstavljanja problema koje su mladi identifikovali u okviru socijalnih prava i obrazovanja, kao i predstavljanja konkretnih predloga i mera za njihovo rešavanje predstavnici mladih su razgovarali sa premijerkom i o oblasti zapošljavanja.

Goran Radlovački, asistent na projektima u okviru programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti, istakao je važnost prepoznavanja radnih praksi unutar normativnog okvira i to konkretno kroz izmenu člana Zakona o radu, ali i osiguravanje standarda kvaliteta za sprovođenje praksi koji su prepoznati na evropskom nivou. 

Jovana Božičković, koordinatorka za komunikacije i javno zagovaranje u Beogradskoj otvorenoj školi i članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, naglasila je važnost pripreme i implementacije programa Garancija za mlade koji je predviđen kroz Nacionalnu strategiju zapošljavanja 2021-2026 odnosno njegove primene za sve mlade od 15 do 30 godina. Istakla je dodatno važnost kreiranje i sprovođenje mehanizama za monitoring i evaluaciju, kako postojećih programa kao što je Moja prva plata tako i svih onih koji će nastati kao rezultat ovakvog dijaloga - kako bismo osigurali kvalitet programa i kvalitetno zaposlenje za sve mlade.

Pored navedenih oblasti, teme razgovora je bila i Saveta za mlade – premijerka je prioritizovala formiranje Saveta za mlade i najavila odlučivanje po ovom pitanju kao deo agende Vlade za nedelju dana. Beogradska otvorena škola imaće predstavnike i u Savetu za mlade, s obzirom da se BOŠ kroz programsku oblast koja se odnosi na omladinsku politiku teži da obezbedi učešće mladih u svim aspektima socijalnog, društvenog i političkog života i unapredi njihove životne uslove. Pored toga, BOŠ kroz programsku oblast unapređivanje zapošljivosti podržava pojedince da kreativno odgovore na izazove aktivnog traženja, dobijanja i zadržavanja posla i napredovanja na poslovnom i privatnom planu. U okviru programske oblasti unapređivanje zapošljivosti svoje aktivnosti realizuje kroz dve komplementarne tematske oblasti: Karijerno vođenje i savetovanje i Povezivanje obrazovanja i tržišta rada

Više informacija o Dijalogu možete pronaći na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije, a OVDE pogledati snimak Dijaloga.

Održana obuka za novopostavljene gradonačelnike i predsednike opština

Beogradska otvorena škola realizovala je obuku "Razvoj omladinske politike na lokalnom nivou", u okviru specijalizovanog programa obuke za podršku novopostavljenim liderima u jedinicama lokalne samouprave, kojim koordinira Nacionalna akademija za javnu upravu. 17. i 18. decembra 2020. godine.

DETALJNIJE

Zašto bi potrebe i problemi mladih trebalo da budu prioritet vlada Zapadnog Balkana?

Beogradska otvorena škola okupila je više od 150 donosioca odluka, predstavnika vlada zemalja Zapadnog Balkana, biznis sektora, organizacija civilnog društva i zainteresovanih pojedinaca koji su razgovarali o zapošljivosti mladih u regionu u četvrtak 17. i petak 18. decembra 2020. godine.

DETALJNIJE. 

Mesec kvalitetnih radnih praksi: Nagrađeni najkreativniji mladi

Beogradska otvorena škola (BOŠ) Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) održali su onlajn razgovor sa mladima i nagradili najkreativnije koji su učestvovali na nagradnom konkursu povodom Meseca kvalitetnih radnih praksi pod nazivom „Ne budi fikus! Pričajmo o praksama!“.

DETALJNIJE

Karijerne teškoće u onlajn savetovanju - nalazi istraživanja

Beogradska otvorena škola sprovela je istraživanje o teškoćama u karijernom odlučivanju sa kojima se suočavaju mladi koji koriste usluge onlajn karijernog savetovanja. 

PUBLIKACIJA

Odabrani pobednici VI Sajma školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje

Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovala je šesti Sajam školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje, u četvrtak 29. oktobra 2020. godine, ovog puta u onlajn formatu. Na ovogodišnjem Sajmu, predstavilo se 16 srednjoškolskih timova za karijerno vođenje i savetovanje.

DETALJNIJE

Radionice za traženje posla kao podrška zapošljavanju migranata

Kako prepoznajemo naše veštine? Na koji način možemo da ih predstavimo potencijalnom poslodavcu? Kako odgovaramo na pitanja tokom intervjua za posao? Ovo su neka od tema koje su otvorene tokom obuka za traženje posla i zapošljavanje u okviru projekta ALMIT – Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuku.

DETALJNIJE

Da li je „Moja prva plata“ stvarno kvalitetna?

Vlada Republike Srbije je u cilju suočavanja sa nadolazećom ekonomskom krizom donela nove mere za oporavak privrede usmerene ka rešavanju dugoročnog problema nezaposlenosti mladih. Po svemu sudeći, da će ekonomske posledice krize izazvane virusom covid-19 biti izuzetno snažne i nepovoljne, više je stvar činjenica nego pukog nagađanja, te ono što ostaje jeste da se vidi koliko će snažan, zapravo, biti njen udar na ekonomiju. Velika i opravdana zabrinutost postoji za jednu od generalno najugroženijih društvenih grupa po pitanju zapošljavanja, odnosno mlade. Odavno je poznato da mladi, u zavisnosti od struke i završenih studija, na prvi posao čekaju (odnosno aktivno traže, jer je danas i potraga za poslom - posao) više meseci, pa i više godina, što posledično ograničava njihovu ekonomsku nezavisnost. Mehanizmi podrške su, zato, više nego neophodni. U tekstu koji sledi, smelo će se pretpostaviti da su kreatori programa „Moja prva plata“ uzeli u obzir elemente ranijih inicijativa koje je, kroz razne kampanje, zagovarao tim Beogradske otvorene škole i dati predlozi za dugoročno unapređenje položaja mladih u domenu zapošljavanja.

Šta nam donosi „Moja prva plata“ i kakve efekte će imati na zapošljavanje mladih?

Poslednjih dana zainteresovana javnost je, konačno, dobila priliku da se upozna sa dugo najavljivanom i pripremanom merom za zapošljavanje mladih – Moja prva plata. Kako se u početku nedovoljno znalo o samom programu, osnovne dileme svodile su se na pitanja kao što su kako će program da izgleda, koje su direktne i indirektne koristi i šta je poslužilo kao primer dobre prakse? Ono što je javnost odmah prepoznala jeste da program čini sticanje prvog radnog iskustva kroz učenje, odnosno radne prakse i da bi trebalo da omogući mladima da lakše prebrode taj, uglavnom najteži, korak dolaska do prvog posla. „Moja prva plata“ pruža mladima jasno definisan i vremenski ograničen program prakse, uz obavezno mentorstvo i simboličnu novčanu nadoknadu u cilju izbegavanja zloupotreba od strane „praksodavaca“. Za sve navedene aspekte postoje elementi za priznanja i pohvale, kao redak primer kvalitetnih mera za unapređivanje zapošljivosti mladih.

Ali, umesto da postavimo pitanje hoće li novi program zapošljavanja mladih biti uspešan u rešavanju dugoročnih problema, možemo otići korak dalje i zapitati se zašto bismo se ograničili na jedan program kada postoji mogućnost rešavanja većih, sistemskih problema sa kojima se suočavaju sve strane – mladi, država i poslodavci? Rešenje se nalazi u prepoznavanju radnih praksi kroz Zakon o radu, definisanjem ugovora o radnim praksama. Zakon o radu je večita tačka sporenja između države, poslodavaca i predstavničkih sindikata, u kom je svaka rečenica i formulacija problematična i retko kad neko bude zadovoljan finalnim rezultatom. Kako je novi ZoR u pripremi, intenzivni pregovori oko istog tek predstoje, a naša nadanja su da će i tema radnih praksi biti predmet rasprave.

Šta je Ugovor o radnim praksama i kako može doprineti boljem položaju mladih? 

Istraživanja su pokazala da mladi u Srbiji imaju pozitivne stavove prema praksama, iako čak 68% njih koji su učestvovali u programima praksi nije dobilo nikakvu finansijsku nadoknadu za obavljanje radne prakse, svaki drugi praktikant u barem jednom programu praksi u kojem je bio uključen nije imao mentora, a 40% njih je realizovalo je praksu bez ugovora. Ovakvi podaci ne iznenađuju, imajući u vidu nalaze analiza Beogradske otvorene škole koji ukazuju na to da u Srbiji ne postoji adekvatna ugovorna forma za regulisanje odnosa između praksodavaca i praktikanata, i samim tim ne postoje mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta radnih praksi.

Problem ugovora o radnim praksama je problem kako za poslodavce tako i za praktikante. Poslodavci najčešće imaju nedoumice u vezi sa tipom ugovora koji će regulisati program radne prakse, dok praktikanti često ne dobiju adekvatnu radnu praksu upravo iz tog razloga, sa svim neophodnim elementima kvaliteta. Međutim, kvalitetna radna praksa ne podrazumeva samo ugovor, to je samo jedan od mehanizama prepoznatljivosti radnih praksi. Usvajanje svih elemenata kvaliteta je dugoročan proces koji zahteva od nas uvidimo svrhu i stvarne prednosti praksi. Tim BOŠ-a kroz višegodišnje kampanje i napore radi na promociji koncepta kvalitetnih praksi, u skladu sa inicijativama na evropskom nivou. Ugovor u ovom slučaju tek prvi korak ka dugoročnom poboljšanju položaja mladih. Istraživanjem postojećih okvira i programa u drugim zemljama pokazalo se da regulisane radne prakse nisu nepoznanica u pravnim sistemima drugih zemalja. Primera radi, u Sloveniji su radne prakse obuhvaćene pravnim okvirima, ali i deo aktivnih mera za zapošljavanje mladih i za druge prakse na otvorenom tržištu rada.

Iz tog razloga, BOŠ je 2019. godine sastavio predloge za izmene Zakona o radu dodavanjem novog člana koji bi regulisao radne prakse, a pored toga uključio sve najvažnije elemente koji treba da osiguraju njihov kvalitet. Ono što je zanimljivo u pogledu Ugovora o radnim praksama je da se mnogi njegovi elementi u sličnom obliku već uvršteni u program „Moja prva plata“. Međutim, njegovo svrstavanje u zakonodavne okvire, samo bi osiguralo i podstaklo dugoročan razvoj institucije radnih praksi. O pravnim aspektima programa „Moja prva plata“ može se više pročitati u tekstu Marija Reljanovića, stručnjaka koji je doprineo pravnom uobličavanju ideje Ugovora o radnim praksama.

Kvalitetne radne prakse kao sistemsko rešenje

Elementi kvaliteta koji se delimično pojavljuju u programu „Moja prva plata“, jasnije su istaknuti u Preporukama za primenu kvalitetnog okvira za radne prakse na evropskom nivou, kao što su: ciljevi učenja i obuke, mentorstvo, adekvatni uslovi rada, ograničeno trajanje i potvrda o obavljenoj praksi. Prvo, program prakse bi trebalo da bude jasno formulisan čime ciljevi učenja i obuke nedvosmisleno vodili sticanju znanja i veštine koje su korisne na tržištu rada. Praktikanti često obavljaju zadatke koji su jednolični, ili drugim rečima, koji ne doprinose razvoju veština predviđenih praksom. U vezi sa tim je neophodno obezbediti i mentora koji će obučavati praktikanta za razvojne zadatke, pratiti njegov rad i procenjivati napredak, te u skladu sa tim podsticati rad na onim veštinama koje su relevantnije za posao za koji se obavlja praksa.  

Adekvatni uslovi rada svode se na poštovanje principa dostojanstvenog rada, poput obezbeđenog prevoza, obaveznog zdravstvenog osiguranja i drugih doprinosa koje uplaćuje poslodavac. Iako program „Moja prva plata“ pokriva neke elemente poput osiguranja od povrede na radu i profesionalne bolesti, bilo bi poželjno dostići osnovne međunarodne standarde u domenu socijalne sigurnosti mladih. Rad praktikanta trebalo bi da bude adekvatno nagrađen u vidu nadoknade koja bi služila kao motivacija za dobro obavljene zadatke. Zanimljivo je da je u zemljama u okruženju, kao što su Bugarska i Grčka, zarada praktikanata definisana kroz radno zakonodavstvo i vezana za osnovnu zaradu, što, nažalost, nije slučaj i sa „Mojom prvom platom“. Iznos naknade garantovan ovim programom ne doprinosi samostalnosti i ekonomskoj nezavisnosti mladih, čak štaviše, stvara okruženje u kom se smatra da je visina nadoknade garantovana programom dovoljna za adekvatno zadovoljenje potreba. Visina nadoknade podstiče i geografsku diskriminaciju mladih koji traže posao u velikim, urbanim sredinama (najviše iz razloga što posla u manjim sredinama nema), gde su cene i životni standard znatno viši, a ovako niska nadoknada nedovoljna za osnovne životne potrebe. Iz tog razloga je važno da radne prakse ne produbljuju dodatno već ranjiv položaj mladih.

Kako ovaj element zahteva finansijske izdatke poslodavaca, u tom slučaju država bi trebalo da kreira podsticajne mere kroz pružanje olakšica i subvencija, u cilju ohrabrivanja budućih poslodavaca da prime mlade na praksu. „Moja prva plata“ je finansirana iz državnog budžeta, ali je njen domet ograničen. Utisak je da bi bolja i veća raspodela sredstava u okviru programa ostvarila dugoročnije efekte na zapošljivost mladih. Ono što zaokružuje ceo program kvalitetnih radnih praksi je potvrda o obavljenoj praksi koja bi imala dvojak značaj. Praktikantima bi služila kao, iako neformalan, važan dokument koji prepoznaje i validira stečena znanja, veštine i iskustvo. Ova potvrda bi, sa druge strane, bila pokazatelj budućim poslodavcima o razvoju i obučenosti praktikanata i neposredno podsticala njihovo zapošljavanje.

Prepoznatost i podrška

Pravno regulisanje ugovora o radnim praksama nije samo dovoljan, već zaista nužan uslov ka prevazilaženju barijera na koje mladi nailaze prilikom prelaska iz obrazovanja u svet rada. Ono za sobom nosi i druge strukturne prednosti. Više kvalitetnih radnih praksi znači i veća zapošljivost mladih, a veća zapošljivost mladih vodi ka radnoj snazi koja smelo ulazi u poslovne poduhvate, motivisana je i ohrabrena za inovacije. Takva radna snaga ima želju da ostane i radi na promeni sistema koji bi funkcionisao u njihovu korist. Kako zdravstvena kriza polako prelazi u ekonomsku brzo, efikasno, ali i ispravno donošenje političkih odluka može biti presudno za budućnost mladih u Srbiji.

Intenzivna kampanja za ugovore o radnim praksama neće biti dovoljna za rešavanje problema nezaposlenosti mladih. Neophodna je podrška onih aktera kojim bi ovakav ugovor išao najviše u korist: mladima i poslodavcima. Mladi bi imali jasan i konkretan koncept sticanja znanja, veština i toliko neophodnog iskustva, dok bi poslodavci rešili problem uplitanja u pravne zavrzlame i pribegavanja neadekvatnim ugovornim formama. Na ovaj način poslodavci bi bili dodatno podstaknuti da investiraju u mladog zaposlenog koji je motivisan i spreman da uči, što bi im se posle višestruko isplatilo. U navedenim okvirima, svaka strana ima koristi od kvalitetnih radnih praksi. Da li će „Moja prva plata“ u tom smislu biti samo još jedna kratkoročna mera radi sticanja političkih poena ili će ona predstavljati most ka konačnom rešavanju problema o kojem se ne govori dovoljno, ostaje da se vidi. Do tada, tim Beogradske otvorene škole će nastaviti svoju kampanju zagovaranja za dugoročna i delotvorna rešenja u zapošljavanju mladih.

autor: Goran Radlovački

Mladi

Škole

Biznis

Karijera

Mingl

Beogradska otvorena škola kroz programsku oblast za unapređivanje zapošljivosti podržava pojedince da kreativno odgovore na izazove aktivnog traženja, dobijanja i zadržavanja posla i napredovanja na poslovnom i privatnom planu.