Savet za mlade: Koje inicijative mladih su usvojene?

U sredu, 7. aprila 2021. godine u Palati Srbije održana je 15. sednica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije na kojoj su prisustvovali predstavnici/ce mladih, a na kojoj su usvojene dve inicijative mladih.

Sednicom je predsedavao ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, a pored predstavnika/ca mladih prisutni su bili i predstavnici/e relevantnih ministarstava i institucija. Od strane predstavnika/ca mladih članova i članica Saveta za mlade, pokrenute su tri inicijative koje su se našle na dnevnom redu Saveta:

Osnivanja radne grupe za EU dijalog sa mladima;

Osnivanje radne grupe za izmene i dopune ili kreiranje novog okvira za Zakon o mladima i

Osnivanje radne grupe za izmene i dopune ili kreiranje novog okvira za Zakon o volontiranju.

Inicijative koje se tiču osnivanja radne grupe za EU dijalog sa mladima izmene i dopune ili kreiranje novog okvira Zakona o mladima, usvojene su od strane svih članova i članica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije. Iako treća inicijativa o osnivanju radne grupe za izmene i dopune ili kreiranje novog okvira za Zakon o volontiranju nije usvojena, predstavnici/e mladih će nastaviti da unapređuju postojeći predlog i inicijaitivu stave na dnevni red naredne sednice Saveta za mlade.

Dragi mladi, ukoliko imate ideju, predlog ili rešenje za koje mislite da bi trebalo da budu deo agende predstavnika/ca mladih u Savetu za mlade prosledite svoju inicijativu Krovnoj organizaciji mladih Srbije odnosno ovde se možete informisati o tome na koji način možete da se uključite u rad Saveta.

Ko su mladi koji su deo Saveta za mlade možete pogledati ovde. Mladi predstavnici i predstavnice u Savetu za mlade dolaze iz 11 različitih gradova i opština u Srbiji, predstavljaju 12 udruženja mladih i za mlade koje se bave različitim temama, a koje su od interesa i značaja za mlade. Beogradska otvorena škola ima dve predstavnice u Savetu za mlade i to Jovanu Božičković, koordinatorku za komunikacije i javno zagovaranje koja je ujedno i članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije u čijem je mandatu deo Saveta, kao i Marinu Lukić, koordinatorku projekata programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti Beogradske otvorene škole. Dana 16. marta 2021. godine održana je Konstitutivna sednica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije kada su imenovani novi članovi i članice Saveta za mlade koji će u narednom periodu imati važnu savetodavnu ulogu u radu Vlade Republike Srbije za sva pitanja relevantna za mlade.

Takođe, ovde možete pratiti zapisnike i ostala relevantna dokumenta u vezi sa radom Saveta za mlade.

Informacije i fotografija su preuzete sa sajta Krovne organizacije mladih Srbije.

BOŠ u Evropskoj mreži istraživača: Koje su stvarne potrebe mladih?

Aleksandra Đurović, koordinatorka istraživačkih aktivnosti Beogradske otvorene škole postala je deo Evropske mreže istraživača (Pool of European Youth Researchers - PEYR) koja se bavi istraživanjima, zasnovanim na podacima, o mladima i za mlade.

U pitanju je inicijativa Saveta Evrope i Evropske komisije, čiji je cilj podrška omladinskim politikama, a koju čine 35 istraživača i istraživačica koji se bave različitim temama vezanim za mlade. Članovi PEYR-a izabrani su na osnovu otvorenog poziva iz 2017. godine. Iako je PEYR inicijativa koju koriste Savet Evrope i Evropska komisija, ona je otvorena i za druge zainteresovane strane kao izvor stručnosti i znanja o mladima.

Pored pružanja stručne podrške i znanja na zahtev, članovi ove mreže sastaju se jednom godišnje kako bi razgovarali o širim pitanjima za istraživanje položaja, prava i potreba mladih i pružili doprinos političkim inicijativama dvema institucijama.

Jedna od ekspertkinja u mreži je i Aleksandra Đurović, koordinatorka istraživačkih aktivnosti Beogradske otvorene škole dok spisak svih članova i članica možete pogledati ovde, a rad Evropske mreže istraživača možeš pratiti na ovom sajtu.

BOŠ u Savetu za mlade: Kako raditi sa mladima za mlade?

Dana 16. marta 2021. godine u Palati Srbije održana je Konstitutivna sednica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije. Imenovani su novi članovi i članice Saveta za mlade koji će u narednom periodu imati važnu savetodavnu ulogu u radu Vlade Republike Srbije za sva pitanja relevantna za mlade, a Beogradska otvorena škola ima svoje predstavnice u ovom telu - Jovanu Božičković i Marinu Lukić.

Sednicom je predsedavao ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, dok su prisustvovali predstavnici/e relevantnih ministarstava i institucija kao i predstavnici/e mladih. Na sednici su svi članovi i članice Saveta za mlade informisani o realizovanim aktivnostima u 2020. godini kao i planiranim aktivnostima za 2021. godinu, od strane Ministarstva omladine i sporta. Takođe, predstavljeno je Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji sprovedeno 2020. godine koje na godišnjem nivou objavljuje Ministarstvo omladine i sporta.

Od strane predstavnika/ca mladih članova i članica Saveta za mlade, došlo je do pokretanja tri inicijative koje se tiču osnivanja radnih grupa za EU dijalog sa mladima, izmene i dopune ili kreiranje novog okvira za Zakon o mladima i Zakon o volontiranju. Kako bi se ovim temama posvetilo više pažnje, vremena za diskusiju i odlučivanje, inicijative će se naći na dnevnom redu sledeće sednice koja se očekuje početkom aprila meseca. Pored toga, mladi su predložili dodatne teme koje bi trebalo uvrstiti u planirane aktivnosti za 2021. godinu poput lokalnih Saveta za mlade, prostora za mlade, stambene politike, mladih sa rurala i mnogih drugih koje će i u pisanoj formi dostaviti Savetu.

Članovi i članice Saveta za mlade iskazali su veliku zainteresovanost i motivisanost za rad unutar Saveta i unapređivanje položaja mladih kroz delovanje u svojim oblastima.  Više informacija o 15 mladih koji su deo Saveta za mlade pogledajte ovde. Mladi predstavnici i predstavnice u Savetu za mlade dolaze iz 11 različitih gradova i opština u Srbiji, predstavljaju 12 udruženja mladih i za mlade koje se bave različitim temama, a koje su od interesa i značaja za mlade.

Beogradska otvorena škola ima dve predstavnice u Savetu za mlade i to Jovanu Božičković, koordinatorku za komunikacije i javno zagovaranje koja je ujedno i članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije u čijem je mandatu deo Saveta, kao i Marinu Lukić, koordinatorku projekata programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti Beogradske otvorene škole.

Poslednja sednica Saveta za mlade održana je u maju 2019. godine, dok u 2020. godini nije održana nijedna sednica.

Informacije i fotografija su preuzete sa sajta Krovne organizacije mladih Srbije.

Dijalog mladih sa premijerkom: O radnim praksama i kvalitetnom zaposlenju

U petak 19. februara od 12h, u zgradi Vlade Republike Srbije, održan je drugi po redu Dijalog mladih sa predsednicom Vlade Republike Srbije, Anom Brnabić na kom su učestvovali i predstavnici Beogradske otvorene škole - Goran Radlovački i Jovana Božičković.

DETALJNIJE

Predstavnici mladih i predsednica Vlade, razgovarali su o ključnim problemima i predloženim merama za njihovo rešavanje u okviru socijalnih prava mladih, obrazovanja i zapošljavanja. Premijerka se u uvodu osvrnula na Dijalog održan 2019. godine i najpre istakla nove inicijative i programe koji su direktan rezultat prethodnog susreta kao što su obuke o omladinskoj politici i senzibilizacija gradonačelnika/ca i predsednika/ca opština da uključuju mlade u procese donošenja odluka, i sprovođenje programa Moja prva plata. Nakon predstavljanja problema koje su mladi identifikovali u okviru socijalnih prava i obrazovanja, kao i predstavljanja konkretnih predloga i mera za njihovo rešavanje predstavnici mladih su razgovarali sa premijerkom i o oblasti zapošljavanja.

Goran Radlovački, asistent na projektima u okviru programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti, istakao je važnost prepoznavanja radnih praksi unutar normativnog okvira i to konkretno kroz izmenu člana Zakona o radu, ali i osiguravanje standarda kvaliteta za sprovođenje praksi koji su prepoznati na evropskom nivou. 

Jovana Božičković, koordinatorka za komunikacije i javno zagovaranje u Beogradskoj otvorenoj školi i članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, naglasila je važnost pripreme i implementacije programa Garancija za mlade koji je predviđen kroz Nacionalnu strategiju zapošljavanja 2021-2026 odnosno njegove primene za sve mlade od 15 do 30 godina. Istakla je dodatno važnost kreiranje i sprovođenje mehanizama za monitoring i evaluaciju, kako postojećih programa kao što je Moja prva plata tako i svih onih koji će nastati kao rezultat ovakvog dijaloga - kako bismo osigurali kvalitet programa i kvalitetno zaposlenje za sve mlade.

Pored navedenih oblasti, teme razgovora je bila i Saveta za mlade – premijerka je prioritizovala formiranje Saveta za mlade i najavila odlučivanje po ovom pitanju kao deo agende Vlade za nedelju dana. Beogradska otvorena škola imaće predstavnike i u Savetu za mlade, s obzirom da se BOŠ kroz programsku oblast koja se odnosi na omladinsku politiku teži da obezbedi učešće mladih u svim aspektima socijalnog, društvenog i političkog života i unapredi njihove životne uslove. Pored toga, BOŠ kroz programsku oblast unapređivanje zapošljivosti podržava pojedince da kreativno odgovore na izazove aktivnog traženja, dobijanja i zadržavanja posla i napredovanja na poslovnom i privatnom planu. U okviru programske oblasti unapređivanje zapošljivosti svoje aktivnosti realizuje kroz dve komplementarne tematske oblasti: Karijerno vođenje i savetovanje i Povezivanje obrazovanja i tržišta rada

Više informacija o Dijalogu možete pronaći na sajtu Krovne organizacije mladih Srbije, a OVDE pogledati snimak Dijaloga.

BOŠ je član prve Regionalne tematske omladinske laboratorije o nezaposlenosti mladih

Trogodišnji projekat Omladinske laboratorije Zapadnog Balkana, koji sprovodi Savet za regionalnu saradnju, pruža mladima priliku da učestvuju u donošenju odluka i to u domenu nezaposlenosti mladih. Kako se Beogradska otvorena škola dugi niz godina bavi oblastima kao što je unapređivanje zapošljivosti i omladinska politika i predstavnica BOŠ-a, Jovana Božičković, je postala deo prve Regionalne tematske omladinske laboratorije o nezaposlenosti mladih. 

BOŠ kroz programsku oblast unapređivanje zapošljivosti podržava pojedince da kreativno odgovore na izazove aktivnog traženja, dobijanja i zadržavanja posla i napredovanja na poslovnom i privatnom planu. U okviru programske oblasti unapređivanje zapošljivosti svoje aktivnosti realizuje kroz dve komplementarne tematske oblasti: Karijerno vođenje i savetovanje i Povezivanje obrazovanja i tržišta rada. Kroz programsku oblast koja se odnosi na omladinsku politiku teži da obezbedi učešće mladih u svim aspektima socijalnog, društvenog i političkog života i unapredi njihove životne uslove.

Regionalna tematska omladinska laboratorija o nezaposlenosti mladih, čiji će rezultat biti preporuke u domenu politika za rešavanje pitanja nezaposlenosti mladih, počela je sa radom u decembru 2020. godine. Projekat obuhvata šest ekonomija Zapadnog Balkana, i to Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Srbiju i Severnu Makedoniju, u kojima mladi čine 21,27% stanovništva. Više 40 mladih, eksperata i donosioca odluka sa Zapadnog Balkana je identifikovalo tri najvažnije teme iz oblasti zapošljivosti kao što su preduzetništvo, radne prakse i kvalitetno zapošljavanje.

Tim mladih, eksperata i donosioca odluka koji predstavlja Srbiju čine predstavnici Ministarstva omladine i sporta (Aleksandar Voštić i Snežana Klašnja), Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja (Boško Latković) i mladi - Mina Dobrijević (Krovna organizacija mladih Srbije), Marko Stanković (Dostignuća mladih), Milena Reljić (Opre Roma) i Jovana Božičković (Beogradska otvorena škola).

Omladinska laboratorija Zapadnog Balkana omogućuje dugoročan, strukturiran, regionalni dijalog omladinskih organizacija i nacionalnih uprava usmeren na to da se zajednički osmisle politike kojima će se povećati učešće mladih u donošenju odluka kako bi se, kroz različite vrste aktivnosti, poboljšalo ukupno društveno-ekonomsko okruženje i mobilnost mladih u ekonomijama Zapadnog Balkana. 

Dalji rad Regionalne tematske omladinske laboratorije o nezaposlenosti mladih možete pratiti OVDE.

Realizovan Dijalog mladih sa ministrom omladine i sporta

Krovna organizacija mladih Srbije u utorak, 15. decembra, realizovala je Dijalog mladih sa ministrom omladine i sporta, Vanjom Udovičićem, a dvadeset mladih učesnika i učesnica predstavilo je izazove i probleme sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju u okviru dve oblasti i ukupno šest tema. Predstavnice Beogradske otvorene škole govorile su o izmenama i dopunama Zakona o mladima i značaju kontinuiranog učešća mladih u procesima donošenja odluka. 

Neogovarajući zakoni i konstruktivni predlozi

Mladi su u okviru prve oblasti, ministru predstavili okolnosti i postavili pitanja u vezi sa omladinskom infrastrukturom, odnosno izneli preporuke za unapređenje Zakona o volontiranju i pozicije volontera/ki, kao i za proces izmene i dopune Zakona o mladima i preporuke mladih za njegovo unapređenje.

U okviru iste oblasti, mladi su naglasili važnost pokretanja procesa kreiranja Akcionog plana za period 2021-2023. godine i izneli preporuke mladih za unapređenje procesa koji okružuju Akcioni plan Nacionalne strategije za mlade (NSM). Takođe, posebno su se osvrnuli na Nacionalnu strategiju za mlade kroz iniciranje pokretanja procesa revizije NSM i dali preporuke za unapređenje sprovođenja ciljeva NSM.

U odgovoru na preporuke i izazove koje su mladi izneli u okviru prve oblasti, ministar je naglasio da mu je drago jer su mladi i ministarstvo na istom putu i da je važno to što su pitanja i preporuke mladih, zapravo iste teme koje su prioriteti rada ministarstva, a mogli su se čuti i u ekspozeu premijerke. Ministar je naglasio da mu je takođe drago i da mladi u njemu i ministarstvu vide saveznike, ali je pozvao mlade da u određenim okvirima prepoznaju ulogu ministarstva, a potom naglasio da postoje elementi u sprovođenju omladinske politike koje on lično ne smatra dovoljno kvalitetnim.

Ministar je izrazio svoje nezadovoljstvo kritikama na račun Ministarstva u vezi sa netransparentnim konkursima za finansiranje projekata organizacija mladih i za mlade, jer, kako je rekao, Ministarstvo ceo proces sprovodi transparentno.

Mladi su u svom odgovoru izrazili želju za unapređenjem saradnje omladinskog sektora i Ministarstva omladine i sporta. Glavna poruka bila je da i mladi i ministar moraju da veruju u proces, ukoliko želimo da se situacija unapredi. Ministar je takođe naglasio da za mlade i njihove probleme ima sve vreme ovog sveta i pozvao mlade i njihove organizacije da se obrate ministarstvu.

Koji je put ka održivoj participaciji mladih?

Druga oblast o kojoj su mladi razgovarali sa ministrom, bila je aktivno učešće mladih u procesima donošenja odluka. Mladi su najpre naznačili izazove u vezi sa budžetima za mlade, a potom izneli preporuke kada su u pitanju sredstva iz budžeta Republike Srbije koja se izdvajaju za mlade. Osim preporuka u vezi sa budžetima za mlade, mladi su istakli preporuke mladih za kreiranje održivih prostora za njihovu participaciju. Dijalog u  ovoj oblasti zaključili su preporukama mladih za kreiranje dugoročnog mehanizma njihovog aktivnog učešća u procesima donošenja odluka.

Ministar je u svom odgovoru na pitanja i izazove iz druge oblasti, najpre zahvalio mladima na svim predlozima i pozvao ih da se uključe u njihovu realizaciju. Podržao je inicijativu za osnivanje sigurnog prostora za mlade u Beogradu i naglasio da je Ministarstvo pokrenulo inicijativu kroz koju bi prostor bio realizovan kao Omladinski klub ili Dom omladine, po uzoru na OPENS prostor u Novom Sadu. Pozvao je sve mlade i udruženja mladih i za mlade da podnesu konkretne predloge Ministarstvu i naglasio da je kontakt Ministarstva dostupan i za sve konstruktivne kritike mladih.

Ministar je istakao da takva otvorenost za saradnju važi za sve ideje mladih, ali da ih najpre moraju iz ideja da stvore konkretan plan realizacije i da će on rado potpisati takav predlog. Pozvao omladinski sektor da na sebe preuzme odgovornost za unapređenje sektora i pohvalio to što se kod KOMS-a i drugih stubova omladinske politike prepoznaje da je vode autentični predstavnici mladih.

Mladi su u svom odgovoru istakli da je neophodno promeniti retoriku u kojoj se govori o nama i vama i da Ministarstvo i mladi moraju biti deo istog tima, te da je neophodno da međusektorska saradnja bude prioritet. Mladi su naglasili da su Saveti za mlade na lokalu od fundamentalne važnosti, ali da je još važnije da u tim Savetima zapravo budu mladi ljudi. Predloženi su vremenski određeni kontinuirani procesi dijaloga i saradnje mladih i institucija. Mladi su postavili pitanje da li je došao trenutak u Narodnoj skupštini Republike Srbije za osnivanje Odbora za mlade, kako bi se o mladima razgovaralo i odlučivalo konkretno u najvišem zakonodavnom telu.

Želimo da znamo da će dijalog postati pravilo, a ne izuzetak zbog koga bi mladi trebalo da se osećaju privilegovano. U tom svetlu se treba zalagati za strukturirane dijaloge i međusektorsku saradnju, jer je bitno preuzimanje odgovornosti od strane svih donosioca odluka. Takođe, važno je ove procese spustiti i na lokalni nivo, na kom su mladi često nedovoljno informisani i izostavljeni iz procesa participacije, naročito u lokalnim zajednicama koje ne izdvajaju dovoljno sredstava za mlade, istakla je Jelena Dadić, asistentkinja na projektima u Beogradskoj otvorenoj školi.

Dijalog je realizovan u online formatu putem ZOOM platforme i uživo je prenošen putem Facebook stranice Krovne organizacije mladih Srbije. Događaj je održan u okviru projekta Mladi imaju prednost uz podršku Ministarstva omladine i sporta i u okviru projekta Young Media – Media for and with young people, u saradnji sa DW Akademijom i uz podršku Nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju.

Delovi teksta i fotografija preuzeti su sa ovog sajta. 

Mladi kao pokretači promena u Evropi

O promeni Evrope kroz prizmu aktivizma mladih Beogradska otvorena škola je razgovarala sa upravo mladim ljudima koji su pokrenuli promene u svojim lokalnim zajednicama i predstavila publikacije na teme mobilnosti i održivog putovanja, tehnologije i inkluzije, zapošljivosti i ekologije. Osnova ovih publikacija su inovativne i kreativne ideje više od 100 mladih iz 10 država Podunavskog regiona, koji su nagrađeni na konkursu „50 ideja za Evropu“.

Za nas Evropa nije samo Evropska unija, već nešto mnogo šire - sve države Podunavskog regiona. Iako se pretpostavlja da mladi iz ovih zemlja nemaju mnogo sličnosti naš projekat je pokazao da iste stvari muče mlade iz Moldavije, Srbije i Austrije i pokazao zašto je važna kontinuirana sistemska podrška aktivnostima za mlade, istakla je Jovana Božičković, koordinatorka projekta „50 ideja za Evropu“.

Tematske celine koje su mapirane kroz analizu potreba mladih iz 10 država Podunavskog regiona odnose se na zapošljivost, zaštitu životne sredine, nove tehnologije, mobilnost i putovanja, inkluzivnost, a čak 500 mladih je predložilo rešenja problema u ovim oblastima. Odabrano je 50 najboljih ideja, koje je kreiralo blizu 100 mladih, a koje su shodno novonastalim okolnostima pretočene u različite publikacije, kampanje javnog zagovaranja i podizanja svesti, vodiče i priručnike koji su dostupni OVDE.

Drugi deo konferencije podrazumevao je razgovor na teme mehanizama za uključivanje mladih u menjanje zajednice na lokalnom, regionalnom i evropskom nivou o čemu su više govorile predstavnice Regional Youth Cooperation Office – RYCO Marija Bulat, Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije kao i Mila Lukić, predstavnica  Advisory Council on Youth - Council of Europe.

Omladinske ideje i aktivizam su pokazatelj da regionalna saradnja u našem postkonfliktnom okruženju može i mora da funkcioniše. Kroz finansijsku podršku projektima organizacija civilnog društva i srednjih škola koja ima za cilj fizičke susrete mladih i njihovo umrežavanje, razvijanje praktičnih veština, organizovanje studijskih poseta i direktno uključivanje mladih u rad RYCO organa trudimo se da mladi na pravi način artikulišu svoje interese, istakla je Marija Bulat.

Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Omladinska prestonica Evrope Novi Sad 2019 - OPENS u centar svojih aktivnosti stavljaju mlade i smatraju da su baš mladi pokretači promena u Evropi. Sa tim u vezi BOŠ je realizovao trogodišnji projekat „50 ideja za Evropu: Novi lideri, nove mogućnost“ u saradnji sa devet omladinskih i organizacija za mlade iz Podunavskog regiona, uz podršku OPENS-a. Konferencija „Menjamo Evropu: Novi lideri u pokretu“ organizovana je u ponedeljak, 7. decembra 2020. godine kao završna aktivnost projekta „50 ideja za Evropu – Novi lideri, nove mogućnosti“ koju možete pogledati OVDE.

BOŠ je deo novog Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije

Održana je VIII redovna Skupština Krovne organizacije mladih Srbije od 9. do 11. septembra u Vrnjačkoj Banji i tom prilikom su izabrani novi organi KOMS-a: Predsedništvo Skupštine, Upravni odbor, Nadzorni odbor i predsednik Upravnog odbora. I u ovom sazivu organa KOMS-a, Beogradska otvorena škola je deo Upravnog odbora!

Tokom prvog dana Skupštine, KOMS članstvo je prošireno za tri organizacije članice koje su ušle u pridruženo članstvo i to Asocijacija DUGAAsocijacija za mlade – Pančevo i Evropski pokret u Srbiji i sada broji čak 109 organizacija članica. Pored godišnjih izveštaja, usvojen je i Godišni plan rada KOMS za 2020-2021. godinu, kao i promene Statuta i Pravilnika o radu. 

Ove godine je predstavljanje kandidata/kinja za organe KOMS-a bilo drugačije, uz debatu u okviru koje su odgovarali/e na određena situaciona pitanja koja je moderirao Boban Stojanović. Nakon glasanja, i drugog kruga izbora, odabrani su novi organi koji će u okviru KOMS tima vredno raditi na ostvarivanju ciljeva, misije i vizije ove zagovaračke platforme.

Predsednik Upravnog odbora je Uroš Savić Kain, a članovi/ce Upravnog odobora Đorđe Plavšić, Marko Stanković, Ana Janković, Marko Nedeljković, Maša Vračar i naša koordinatorka za komunikacije i javno zagovaranje Jovana Božičković.

Članovi/ce Nadzornog odbora su Marko Petrović, Irina Filipović i Srđan Hromiš. Predsednik Skupštine je Nemanja Glavinić , a zamenik predsednika Skupštine Nikola Božanović.

U naredne dve godine naša koordinatorka za komunikacije i javno zagovaranje, Jovana Božičković, će predstavljati interese mladih kroz rad u najvišem nezavisnom predstavničkom telu mladih u Srbiji i naš rad možete pratiti kroz BOŠ podsajt Omladinska politika.

Fotografija je preuzeta sa zvaničnog sajta Krovne organizacije mladih Srbije ovde.

Mladi i premijerka: „Akcenat mora biti na kvalitetu i dugoročnim rešenjima“

Sastanak predsednice Vlade Ane Brnabić sa predstavnicima udruženja mladih, među kojima su bili i predstavnici Beogradske otvorene škole Ivan Topalović i Goran Radlovački, održan je 8. oktobra 2020. godine u palati Srbija. Na sastanku se pričalo o novoj meri za zapošljavanje mladih, programu „Moja prva plata“. Programom će 10.000 mladih imati priliku da stekne prvo radno iskustvo i poveća svoju zapošljivost.

Eksperti programske oblsati Unapređivanje zapošljivosti iz BOŠ-a su analizirali program "Moja prva plata", a više o konkretnoj delotvornosti mera možete pročitati u ovom tekstu. BOŠ dugi niz godina radi na unapređenju zakonskih okvira koji regulišu radne prakse. Radne prakse su prioritet EU, što bi trebalo da bude slučaj i sa Srbijom i u skladu sa tim, dali smo konkretne predloge izmena Zakona o radu, istakao je Ivan Topalović projektni menadžer BOŠ-a, na sastanku sa premijerkom.

Sastanku su prisustvovali i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Na sastanku se govorilo o glavnim problemima sa kojima se suočavaju mladi danas prilikom pronalaska posla, ali i načinima za njihovo efikasno rešavanje. Predlog koji su istakli predstavnici BOŠ-a, tiče se unapređivanja zakonodavnog okvira za radne prakse i njegovog uvrštavanja u Zakon o radu, kao mere usklađivanja sa standardima Evropske unije.

Predsednica Vlade Ana Brnabić je podržala predlog i inicijativu, a Marko Čadež se nadovezao  i istakao da su se i u Privrednoj komori Srbije suočili sa sličnim problemom kada su mladi želeli da realizuju praksu kod njih. Donet je zaključak da će se na ovom problemu raditi kontinuirano, a da je „Moja prva plata“ jedna od mera ka sistemskom rešavanju problema zapošljivosti mladih.

Predstavnici drugih organizacija za mlade istakli su važnost povratka mladih u zemlju, bolji rad na promociji preduzetništva mladih, kao i uvođenje dualnog obrazovanja u visoko školstvo.

Za program „Moja prva plata“ prijavilo se 8537 kompanija koje ispunjavaju uslove učešća, a da su one ponudile preko 22 hiljade radnih mesta. Prijava mladih za program počela je juče, 8.10.2020. Prijava za program će trajati do 8. novembra, 2020.

Tim programske oblasti Unapređivanje zapošljivosti godinama radi na premošćavanju prepreka sa kojima se mladi suočavaju prilikom prelaska iz obrazovnog sistema na tržište rada.

Da li je „Moja prva plata“ stvarno kvalitetna?

Vlada Republike Srbije je u cilju suočavanja sa nadolazećom ekonomskom krizom donela nove mere za oporavak privrede usmerene ka rešavanju dugoročnog problema nezaposlenosti mladih. Po svemu sudeći, da će ekonomske posledice krize izazvane virusom covid-19 biti izuzetno snažne i nepovoljne, više je stvar činjenica nego pukog nagađanja, te ono što ostaje jeste da se vidi koliko će snažan, zapravo, biti njen udar na ekonomiju. Velika i opravdana zabrinutost postoji za jednu od generalno najugroženijih društvenih grupa po pitanju zapošljavanja, odnosno mlade. Odavno je poznato da mladi, u zavisnosti od struke i završenih studija, na prvi posao čekaju (odnosno aktivno traže, jer je danas i potraga za poslom - posao) više meseci, pa i više godina, što posledično ograničava njihovu ekonomsku nezavisnost. Mehanizmi podrške su, zato, više nego neophodni. U tekstu koji sledi, smelo će se pretpostaviti da su kreatori programa „Moja prva plata“ uzeli u obzir elemente ranijih inicijativa koje je, kroz razne kampanje, zagovarao tim Beogradske otvorene škole i dati predlozi za dugoročno unapređenje položaja mladih u domenu zapošljavanja.

Šta nam donosi „Moja prva plata“ i kakve efekte će imati na zapošljavanje mladih?

Poslednjih dana zainteresovana javnost je, konačno, dobila priliku da se upozna sa dugo najavljivanom i pripremanom merom za zapošljavanje mladih – Moja prva plata. Kako se u početku nedovoljno znalo o samom programu, osnovne dileme svodile su se na pitanja kao što su kako će program da izgleda, koje su direktne i indirektne koristi i šta je poslužilo kao primer dobre prakse? Ono što je javnost odmah prepoznala jeste da program čini sticanje prvog radnog iskustva kroz učenje, odnosno radne prakse i da bi trebalo da omogući mladima da lakše prebrode taj, uglavnom najteži, korak dolaska do prvog posla. „Moja prva plata“ pruža mladima jasno definisan i vremenski ograničen program prakse, uz obavezno mentorstvo i simboličnu novčanu nadoknadu u cilju izbegavanja zloupotreba od strane „praksodavaca“. Za sve navedene aspekte postoje elementi za priznanja i pohvale, kao redak primer kvalitetnih mera za unapređivanje zapošljivosti mladih.

Ali, umesto da postavimo pitanje hoće li novi program zapošljavanja mladih biti uspešan u rešavanju dugoročnih problema, možemo otići korak dalje i zapitati se zašto bismo se ograničili na jedan program kada postoji mogućnost rešavanja većih, sistemskih problema sa kojima se suočavaju sve strane – mladi, država i poslodavci? Rešenje se nalazi u prepoznavanju radnih praksi kroz Zakon o radu, definisanjem ugovora o radnim praksama. Zakon o radu je večita tačka sporenja između države, poslodavaca i predstavničkih sindikata, u kom je svaka rečenica i formulacija problematična i retko kad neko bude zadovoljan finalnim rezultatom. Kako je novi ZoR u pripremi, intenzivni pregovori oko istog tek predstoje, a naša nadanja su da će i tema radnih praksi biti predmet rasprave.

Šta je Ugovor o radnim praksama i kako može doprineti boljem položaju mladih? 

Istraživanja su pokazala da mladi u Srbiji imaju pozitivne stavove prema praksama, iako čak 68% njih koji su učestvovali u programima praksi nije dobilo nikakvu finansijsku nadoknadu za obavljanje radne prakse, svaki drugi praktikant u barem jednom programu praksi u kojem je bio uključen nije imao mentora, a 40% njih je realizovalo je praksu bez ugovora. Ovakvi podaci ne iznenađuju, imajući u vidu nalaze analiza Beogradske otvorene škole koji ukazuju na to da u Srbiji ne postoji adekvatna ugovorna forma za regulisanje odnosa između praksodavaca i praktikanata, i samim tim ne postoje mehanizmi za obezbeđivanje kvaliteta radnih praksi.

Problem ugovora o radnim praksama je problem kako za poslodavce tako i za praktikante. Poslodavci najčešće imaju nedoumice u vezi sa tipom ugovora koji će regulisati program radne prakse, dok praktikanti često ne dobiju adekvatnu radnu praksu upravo iz tog razloga, sa svim neophodnim elementima kvaliteta. Međutim, kvalitetna radna praksa ne podrazumeva samo ugovor, to je samo jedan od mehanizama prepoznatljivosti radnih praksi. Usvajanje svih elemenata kvaliteta je dugoročan proces koji zahteva od nas uvidimo svrhu i stvarne prednosti praksi. Tim BOŠ-a kroz višegodišnje kampanje i napore radi na promociji koncepta kvalitetnih praksi, u skladu sa inicijativama na evropskom nivou. Ugovor u ovom slučaju tek prvi korak ka dugoročnom poboljšanju položaja mladih. Istraživanjem postojećih okvira i programa u drugim zemljama pokazalo se da regulisane radne prakse nisu nepoznanica u pravnim sistemima drugih zemalja. Primera radi, u Sloveniji su radne prakse obuhvaćene pravnim okvirima, ali i deo aktivnih mera za zapošljavanje mladih i za druge prakse na otvorenom tržištu rada.

Iz tog razloga, BOŠ je 2019. godine sastavio predloge za izmene Zakona o radu dodavanjem novog člana koji bi regulisao radne prakse, a pored toga uključio sve najvažnije elemente koji treba da osiguraju njihov kvalitet. Ono što je zanimljivo u pogledu Ugovora o radnim praksama je da se mnogi njegovi elementi u sličnom obliku već uvršteni u program „Moja prva plata“. Međutim, njegovo svrstavanje u zakonodavne okvire, samo bi osiguralo i podstaklo dugoročan razvoj institucije radnih praksi. O pravnim aspektima programa „Moja prva plata“ može se više pročitati u tekstu Marija Reljanovića, stručnjaka koji je doprineo pravnom uobličavanju ideje Ugovora o radnim praksama.

Kvalitetne radne prakse kao sistemsko rešenje

Elementi kvaliteta koji se delimično pojavljuju u programu „Moja prva plata“, jasnije su istaknuti u Preporukama za primenu kvalitetnog okvira za radne prakse na evropskom nivou, kao što su: ciljevi učenja i obuke, mentorstvo, adekvatni uslovi rada, ograničeno trajanje i potvrda o obavljenoj praksi. Prvo, program prakse bi trebalo da bude jasno formulisan čime ciljevi učenja i obuke nedvosmisleno vodili sticanju znanja i veštine koje su korisne na tržištu rada. Praktikanti često obavljaju zadatke koji su jednolični, ili drugim rečima, koji ne doprinose razvoju veština predviđenih praksom. U vezi sa tim je neophodno obezbediti i mentora koji će obučavati praktikanta za razvojne zadatke, pratiti njegov rad i procenjivati napredak, te u skladu sa tim podsticati rad na onim veštinama koje su relevantnije za posao za koji se obavlja praksa.  

Adekvatni uslovi rada svode se na poštovanje principa dostojanstvenog rada, poput obezbeđenog prevoza, obaveznog zdravstvenog osiguranja i drugih doprinosa koje uplaćuje poslodavac. Iako program „Moja prva plata“ pokriva neke elemente poput osiguranja od povrede na radu i profesionalne bolesti, bilo bi poželjno dostići osnovne međunarodne standarde u domenu socijalne sigurnosti mladih. Rad praktikanta trebalo bi da bude adekvatno nagrađen u vidu nadoknade koja bi služila kao motivacija za dobro obavljene zadatke. Zanimljivo je da je u zemljama u okruženju, kao što su Bugarska i Grčka, zarada praktikanata definisana kroz radno zakonodavstvo i vezana za osnovnu zaradu, što, nažalost, nije slučaj i sa „Mojom prvom platom“. Iznos naknade garantovan ovim programom ne doprinosi samostalnosti i ekonomskoj nezavisnosti mladih, čak štaviše, stvara okruženje u kom se smatra da je visina nadoknade garantovana programom dovoljna za adekvatno zadovoljenje potreba. Visina nadoknade podstiče i geografsku diskriminaciju mladih koji traže posao u velikim, urbanim sredinama (najviše iz razloga što posla u manjim sredinama nema), gde su cene i životni standard znatno viši, a ovako niska nadoknada nedovoljna za osnovne životne potrebe. Iz tog razloga je važno da radne prakse ne produbljuju dodatno već ranjiv položaj mladih.

Kako ovaj element zahteva finansijske izdatke poslodavaca, u tom slučaju država bi trebalo da kreira podsticajne mere kroz pružanje olakšica i subvencija, u cilju ohrabrivanja budućih poslodavaca da prime mlade na praksu. „Moja prva plata“ je finansirana iz državnog budžeta, ali je njen domet ograničen. Utisak je da bi bolja i veća raspodela sredstava u okviru programa ostvarila dugoročnije efekte na zapošljivost mladih. Ono što zaokružuje ceo program kvalitetnih radnih praksi je potvrda o obavljenoj praksi koja bi imala dvojak značaj. Praktikantima bi služila kao, iako neformalan, važan dokument koji prepoznaje i validira stečena znanja, veštine i iskustvo. Ova potvrda bi, sa druge strane, bila pokazatelj budućim poslodavcima o razvoju i obučenosti praktikanata i neposredno podsticala njihovo zapošljavanje.

Prepoznatost i podrška

Pravno regulisanje ugovora o radnim praksama nije samo dovoljan, već zaista nužan uslov ka prevazilaženju barijera na koje mladi nailaze prilikom prelaska iz obrazovanja u svet rada. Ono za sobom nosi i druge strukturne prednosti. Više kvalitetnih radnih praksi znači i veća zapošljivost mladih, a veća zapošljivost mladih vodi ka radnoj snazi koja smelo ulazi u poslovne poduhvate, motivisana je i ohrabrena za inovacije. Takva radna snaga ima želju da ostane i radi na promeni sistema koji bi funkcionisao u njihovu korist. Kako zdravstvena kriza polako prelazi u ekonomsku brzo, efikasno, ali i ispravno donošenje političkih odluka može biti presudno za budućnost mladih u Srbiji.

Intenzivna kampanja za ugovore o radnim praksama neće biti dovoljna za rešavanje problema nezaposlenosti mladih. Neophodna je podrška onih aktera kojim bi ovakav ugovor išao najviše u korist: mladima i poslodavcima. Mladi bi imali jasan i konkretan koncept sticanja znanja, veština i toliko neophodnog iskustva, dok bi poslodavci rešili problem uplitanja u pravne zavrzlame i pribegavanja neadekvatnim ugovornim formama. Na ovaj način poslodavci bi bili dodatno podstaknuti da investiraju u mladog zaposlenog koji je motivisan i spreman da uči, što bi im se posle višestruko isplatilo. U navedenim okvirima, svaka strana ima koristi od kvalitetnih radnih praksi. Da li će „Moja prva plata“ u tom smislu biti samo još jedna kratkoročna mera radi sticanja političkih poena ili će ona predstavljati most ka konačnom rešavanju problema o kojem se ne govori dovoljno, ostaje da se vidi. Do tada, tim Beogradske otvorene škole će nastaviti svoju kampanju zagovaranja za dugoročna i delotvorna rešenja u zapošljavanju mladih.

autor: Goran Radlovački

Vesti

Arhiva vesti

Baneri