Beogradska otvorena škola (BOŠ) i RES fondacija organizovale su tokom protekle nedelje niz od tri konsultativne radionice u na Zlataru (u ponedeljak 29. maja), u Leskovcu (u sredu, 31. maja) i u Nišu, (u četvrtak, 1. juna). Radionice su okupile preko 50 učesnika, predstavnika jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva iz šesnaest opština – iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Trgovišta, Bosilegrada, Surdulice, Vladičinog hana, Vlasotinca, Svrljiga, Knjaževca, Gadžinog Hana, Doljevca, Bele Palanke, Ražnja i Leskovca.
Tema radionica bile su klimatske promene, izrada nacionalne Strategije za borbu protiv klimatskih promena i doprinosi lokalnih zajednica izradi Strategije. Razgovaralo se o različitim aspektima dekarbonizacije lokalne privrede, poput energetske efikasnosti, energetskog menadžmenta, korišćenja obnovljivih izvora energije i usklađenosti javnih razvojnih politika na lokalnom nivou.
Cilj konsultativnih radionica je bio da se prikupe podaci o lokalnim specifičnostima u navedenim oblastima kako bi se utvrdili prioriteti razvoja lokalnih klimatskih politika, prepreke za njihovu implementaciju i potencijali koje akteri na lokalnom nivou prepoznaju. Posebna pažnja data je energetskoj efikasnosti i energetskom menadžmentu, kao osnovama lokalnog razvoja. Učesnici radionica izdvojili su širok spektar važnih tema, koje su se razlikovale od opštine do opštine.
Predstavnici opština u Zapadnoj Srbiji istakli su značaj očuvanja prirodnih resursa i kvaliteta predela, kao osnove za razvoj turizma na koji se pretežno oslanjaju lokalne privrede. Učesnici iz najnerazvijenijih opština Južne Srbije naglasili su važnost potencijala za razvoj lokalne privrede kroz nove „zelene“ poslove koji su trenutno u samom začetku. Kao zajednička tema uočen je problem neadekvatnog upravljanja otpadom u gotovo svim opštinama. Vrste problema su varirale - od nepostojanja adekvatne lokacije za odlaganje otpada, preko neorganizovane separacije i povremenog paljenja, do projekata regionalnih deponija koje se uglavnom grade po više od 10 godina.
Kao zajednički problem prepoznato je i neadekvatno upravljanje šumama kao resursom za proizvodnju energije iz biomase. Učesnici su pomenuli i neplanske, često ilegalne seče šuma kao masovnu pojavu koja izaziva devastaciju šuma, najčešće u privatnom vlasništvu. Zaključak je da je neophodna bolja komunikacija između lokalnog i nacionalnog nivoa uprave, revizija raspodele nadležnosti i ovlašćenja u upravljanju pojedinim resursima (poput voda i šuma) kao i bliža saradnja i razmena iskustava između samih jedinica lokalne samouprave.
Nejasno uspostavljeni vlasnički odnosi prepoznati su kao ključna prepreka uspostavljanju delotvornog sistema energetskog menadžmenta, budući da otežavaju uspostavljanje sistema prikupljanja informacija i merenja potrošnje. Predstavnici opština su se složili o mogućnostima uštede u javnoj rasveti, čemu mora prethoditi formiranje katastra javne rasvete. Postavljeno je i pitanje cene i održivosti održavanja infrastrukture za snabdevanje električnom energijom područja koja nisu stalno naseljena. Podeljena su i iskustva u korišćenju obnovljivih izvora energije, poput solarne energije u Bosilegradu, i zaključeno je da je potencijal za veće korišćenje obnovljivih izvora energije jako veliki. Učesnici su izrazili i očekivanje da pitanja vezana za energetsku efikasnost zauzmu značajno mesto u strateškim dokumentima koja bi njihove opštine trebalo da usvoje u predstojećem periodu.
Beogradska otvorena škola i RES fondacija imaju dugogodišnju uspešnu saradnju na planu unapređenja politike energetske efikasnosti i pružanju pomoći jedinicama lokalne samouprave u uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Serija radionica deo je aktivnosti koje BOŠ realizuje kroz projekte „Energija zajednice“ i „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – CS4EU“. Projekat CS4EU obuhvata Program podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija, i RES fondacija kroz ovaj Program sprovodi svoj projekat „Dobra klima za razvoj“.
Projekat „Energija zajednice“ podržan je od strane Fonda braće Rokfeler (Rockefeller Brothers Fund) i ima za cilj da doprinese dekarbonizaciji i demokratskom upravljanju kroz unapređenje politike energetske efikasnosti, učešće svih zainteresovanih strana u procesu kreiranja javnih politika i veću javnost rada vlasti. Projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji – CS4EU“ podržan je od strane Švedske vlade, a ima za cilj da unapredi saradnju i dijalog civilnog društva i javne uprave u procesu evropskih integracija, kao i da osnaži civilno društvo i medije da aktivno učestvuju i zastupaju interese lokalnih zajednica u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
