Događaj Zeleni susreti – izađi na zelenu granu okupio je više od 90 predstavnika iz 51 udruženja koji su razgovarali o glavnim ekološkim problemima u mestima širom Srbije, ali i ulozi koju građani imaju u procesu zaštite životne sredine.
Susreti su organizovani u petak, 17. juna u Muzeju afričke umetnosti i osim predstavnika lokalnih organizacija civilnog društva i neformalnih grupa događak je okupio predstavnike donatorske zajednice, međunarodnih instit

U Srbiji je vazduh zvanično prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija. Ovo je ocena kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koju smo od Agencije za zaštitu životne sredine dobili u septembru 2021. godine. Za ocenu vazduha u prethodnoj, 2021. godini, sačekaćemo septembar ove godine. Kakav smo vazduh do sad disali ove godine, zvanično ćemo saznati, pogađate, tek na jesen 2023. godine.

Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Održivi razvoj za sve” pripremile su drugi po redu Monitoring izveštaj o napretku u pripremljenosti Srbije za sprovođenje Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja.

Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS) često se pominje kao temelj klimatske politike EU. Cilj mu je da smanji emisije kroz utvrđivanje cena za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) iz energetskog sektora, industrije i sektora vazduhoplovstva.

Građani Bora suočavaju se sa problemom zagađenja životne sredine otkad je rudarenja u tom gradu. Udišu vazduh koji je izrazito lošeg kvaliteta usled prekoračenja graničnih vrednosti sumpor dioksida. Vodosnabdevanje je ugroženo povećanom proizvodnjom bakra koja preti da isuši Borsko jezero. Poljoprivredno zemljište apsorbuje teške metale odlaganjem rudarskog otpada

Realizacijom projekta „Zeleni inkubator” BOŠ pruža mentorsku i finansijsku podršku lokalnim organizacijama širom Srbije da rade na unapređenju javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine. Od aprila do oktobra 2022. godine BOŠ će raditi sa 23 organizacije koje će sprovoditi 19 projekata u okviru pet tematskih oblasti: klimatske promene, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode i horizontalno zakonodavstvo.

Emisije zagađujućih čestica iz velikih postrojenja u većini zemalja Zapadnog Balkana veće su od propisanih graničnih vrednosti, a termoelektrane na ugalj prema poslednjim podacima emituju više sumpor‐dioksida nego ukupno sva takva postrojenja u EU. Ugalj u svetu odlazi u istoriju i danas je već isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati postojeće termoelektrane.

Ovim otvorenim pismom pozivamo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da bez odlaganja obavesti javnost o tome da li je javna rasprava prekinuta i, ukoliko jeste, iz kojih razloga, te da obaveštenje objavi na svojoj internet prezentaciji.

Beogradska otvorena škola, zajedno sa lokalnom partnerskom organizacijom – Društvom mladih istraživača Bor u proteklom periodu radila je na izradi Doprinosa Planu razvoja Grada Bora. Ovaj dokument predstavlja predlog za deo Plana razvoja Bora u oblasti zaštite životne sredine.

I pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha i sistema za informisanje javnosti u zemljama regiona, kvalitet i količina podataka o zagađenju i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou, a zvanični rezultati moraju biti mnogo dostupniji i jasniji.

Beogradska otvorena škola sa zadovoljstvom predstavlja podržane organizacije u okviru programa podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica – Snažno zeleno, koje će u poslednjoj godini ovog programa realizovati svoje projekte.

Stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma koronavirusa, pokazuju istraživanja sprovedena od početka pandemije.

Zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu uzrok je prevremene smrti 30.000 ljudi godišnje, procene su Evropske agencije za životnu sredinu. Udisanje zagađenog vazduha dovodi do povećanja smrtnosti, skraćenja životnog veka i rasta broja hroničnih bolesti, dok zdravstveni troškovi koje plaćaju građani i građanke Zapadnog Balkana postaju sve veći. Smanjenje zagađenja vazduha je javno-zdravstvena mera koja bi direktno uticala na povećanje kvaliteta života i zdravlja građana, a indirektno i

Zagađenje vazduha jedan je od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta kako žena tako i muškaraca širom Zapadnog Balkana. Ovim su posebno pogođene žene koje žive u zagađenim oblastima, jer zbog lošeg kvaliteta vazduha mogu imati manje zdravih jajnih ćelija, a usled toga i nižu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspešna. Dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu na Zapadnom Balkanu može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto, a tokom d

Kako napisati dobar predlog projektne ideje? Kakve projekte podržava program Snažno zeleno? Da li su moguća partnerstva na projektu? Kako pratiti i unaprediti lokalne javne politike? Kako odrediti budžet projekta? Kada se očekuje početak projekata?

U ovom tekstu možete pronaći odgovore na deset najčešće postavljenih pitanja u vezi sa trenutno otvorenim konkursom u okviru programa podrške Snažno zeleno.

Posle dvogodišnjeg zastoja, evropske integracije pomerile su se sa mrtve tačke. Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, 14. decembra, Srbija je otvorila Klaster 4 koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Nedavni kolaps energetskog sistema Srbije koji se bazira na uglju podriva mit o pouzdanosti ovog izvora energije. Dana 12. decembra 2021. stala je termoelektrana Nikola Tesla, energetski oslonac Srbije. Da li je mokar sneg mogao biti uzrok poremećaja u snabdevanju ugljem?

Prijavite se za učešće u Programu podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica Snažno zeleno u kojem ćemo zajedno raditi na razvijanju i sprovođenju zelenih projektnih ideja koje će unaprediti kvalitet života u vašoj zajednici.

Beogradska otvorena škola je, uz podršku partnera u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ 16. decembra održala Regionalnu konferenciju „Saradnjom do održivog razvoja na lokalnom nivou – Bor, Zaječar i Knjaževac“. Cilj konferencije jeste promovisanje regionalne saradnje na putu sprovođenja Agende 2030 i ostvarivanja regionalnog razvoja na lokalnom nivou.