Sa željom da se širi krug organizacija uključi u ranu fazu izrade nacrta Strategije zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu u okviru projekta Volvox – Snaga zajednice organizuje konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva.

U ponedeljak 22.maja 2023. godine, na Međunarodni dan biodiverziteta, Mladi istraživači Srbije (MIS) organizovali su dodelu priznanja „Volonteri prirodi po meri“ za izuzetan volonterski angažman na polju zaštite prirode u okviru projekta “Zajedno za životnu sredinu” čiji je cilj unapređenje zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji.

Beogradska otvorena škola je u saradnji sa Regualtornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovala prvi u nizu Zeleni razgovor u okviru projekta Civilno društvo za energetsku tranziciju.

Druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda bila je 2022. godina, dok je čak 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji zabeleženo od početka ovog veka. Dekarbonizacija, odnosno, napuštanje uglja i ostalih fosilnih goriva kao primarnih izvora za proizvodnju energije jeste prioritet u borbi protiv klimatskih promena, budući da su fosilna goriva primarni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) pokrenuli su petogodišnji projekat „Zajedno za životnu sredinu“, čiji je glavni cilj unapređenje zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji. Projekat je otvoren na konferenciji koja je okupila više od 70 predstavnika različitih društvenih sektora - javnog, civilnog i poslovnog, u cilju razvoja zajedničke saradnje.

Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa partnerima, otpočelo je proces izrade Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji. U cilju da proces bude transparentniji i sa željom da se širi krug organizacija uključi u proces izrade Strategije, 9. marta 2023. godine u Beogradu, održan je prvi konsultativni sastanak.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je ključni dokument koji treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike, pruži okvir za proces energetske tranzicije i bude instrument za dostizanje dugoročnih ciljeva energetske i klimatske politike EU.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, ukoliko bi se koncentracije PM2.5 čestica u 11 gradova u Srbiji umanjile za samo 10µg/m3 prevremena smrtnost usled zagađenja vazduha bi se smanjila sa 3.585 na 1.862 građana godišnje. Ukoliko bi ovo smanjenje bilo 20µg/m3 broj prevremeno umrlih usled aerozagađenja bi bio 301.

U Srbiji, Strategija niskougljeničnog razvoja, više od dve godine nakon javne rasprave, nije usvojena, dok Nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana ne predviđa mere kojima bi naša zemlja postala ugljenično neutralna do 2050. godine.

U saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljenom u utorak, 22. novembra navodi se da je vazduh prethodnih dana, osim u Valjevu, bio dobrog kvaliteta i apeluje se na građane da biranjem ekološki prihvatljivih energenata doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha. Ovakav apel Beogradska otvorena škola smatra neprihvatljivim jer predstavlja prenošenje odgovornosti za zagađenje vazduha sa donosilaca odluka na građane.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će ulaganje u zaštitu životne sredine ostati jedan od prioriteta i u narednom periodu i dodala da je u prethodne dve godine najviše urađeno za čistiji vazduh u Srbiji. Sa druge strane, rebalansom budžeta za 2022. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 1,29 milijardi dinara.

Energetska kriza i grejna sezona na dnevni red stavljaju pitanja koja zahtevaju kontinuiranu, a ne sezonsku pažnju građana – opasnost fosilnih goriva i sa tim u vezi, pronalaženje obnovljivih i dugoročnih rešenja. Imperativ odustajanja od fosilnih goriva pre svega leži u činjenici da zagađuju životnu sredinu, uzrokuju klimatske promene i imaju ograničene zalihe, a sada je pitanje dostupnosti ovih izvora energijei zavisnost od uvoza energije iz drugih zemalja postalo značajno otežava

Postoje li razlike u ocenama napretka Srbije kada je reč u usklađivanju zakonodavstva s pravnim tekovinama EU povezanim s Poglavljem 27, u Izveštaju Koalicije 27 i Izveštaju Evropske komisije? Dokle je Srbija zaista stigla u oblasti zaštite životne sredine? Kada se sve uzme u obzir, koja je granica između ograničenog napretka i nazadovanja.

Početak grejne sezone pravi je trenutak da rekapituliramo problem zagađenja vazduha u Srbiji. Trenutak je utoliko dobar ukoliko se uzme u obzir da su nedavno objavljena i dva izveštaja koja daju osvrt na ovaj problem. Jedan je Izveštaj iz senke Koalicije 27, koji daje prikaz napretka Srbije u usvajanju i sprovođenju pravnih tekovina EU u Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene. Drugi je Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

Da li se više udaljavamo, nego približavamo EU? Idemo li korak napred, nazad dva kada se radi o Poglavlju 27 - oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena? O napretku naše zemlje u Poglavlju 27 bilo je reči na događaju predstavljanja Izveštaja iz senke za Poglavlje 27: Korak napred, nazad dva u organizaciji Koalicije 27.

Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3 miliona građana/ki Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine. Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađen vazduh, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće zagađenje.

U susret grejnoj sezoni i mesecima u kojima je povećano zagađenje vazduha, organizujemo panel diskusiju na temu kvaliteta vazduha u Srbiji i inicijativama civilnog društva u zagovaranju rešavanja ovog problema.

Kako se zapravo sprovode politike zaštite životne sredine? Da li se odluke donose na transparentan način? Ima li javnost ima pristup informacijama o životnoj sredini? Učestvujemo li ravnopravno u donošenju odluka? Da li se oni koji izazivaju štete u životnoj sredini kažnjavaju?

Cirkularna ekonomija je relativno nov koncept ekonomskog modela koji teži smanjenju potrošnje prirodnih resursa, energije i nastajanja otpada kroz dizajniranje proizvoda i proizvodnih procesa tako da se sirovine upotrebljavaju što je moguće duže, a finalni proizvodi popravljaju, održavaju i materijali nakon upotrebe recikliraju.

Energetska tranzicija predstavlja proces prelaska iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste neobnovljivi izvori u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva ogromne promene kako u tehnologiji proizvodnje, tako i u načinu upravljanja proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom energije.