MLADI I MEDIJI ZA DEMOKRATSKI RAZVOJ: OTVOREN POZIV ZA PODNOŠENJE PROJEKTNIH IDEJA

Beogradska otvorena škola (BOŠ) raspisala je poziv za podnošenje projektnih ideja (concept note) u okviru programa finansijske podrške partnerstvima između medija i organizacija civilnog društva za mlade, tokom 2022/2023. Program podrške se sprovodi u okviru projekta Mladi i mediji za demokratski razvojkoji se sprovodi u saradnji sa Ambasadom Švedske u Srbiji.

Detaljnije

PROGRAM PODRŠKE SNAŽNO ZELENO: KONKURS ZA ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA

Prijavite se za učešće u Programu podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica Snažno zeleno u kojem ćemo zajedno raditi na razvijanju i sprovođenju zelenih projektnih ideja koje će unaprediti kvalitet života u vašoj zajednici. Sada kada je otvoren Klaster 4 i Poglavlje 27 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, uloga lokalnih zajednica je naročito važna u zaštiti i unapređenju životne sredine i zato ćemo zajedno raditi na njenom jačanju.

DETALJNIJE

Dodeljene nagrade za pokretače promena za 2021. godinu

Beograd, 08. decembar 2021. godine -  Najbolji pokretači promena u Srbiji,  motivisani građani koji istrajavaju u naporima da poboljšaju živote svojih sugrađana u oblastima kao što su zaštita životne sredine, komunalni problemi, podrška samohranim roditeljima, pomoć mamama, podrška osobama sa autizmom, korišćenje inovatinih tehnologija u odbrani aktivizma - nagrađeni su priznanjem Pokretači promena 2021. Ovo priznanje dodeljuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) od 2019. godine.

Nagrade su i ove godine dodeljene u četiri kategorije. 

I kategorija: Saradnjom do promene, primeri dobre prakse i uspešne saradnje javnih vlasti i organizacija civilnog društva 

  • Dobitnik nagrade: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za kampanju za borbu protiv krivolova 2021. Zahvaljujući inicijativi „Spasite prepelice - prijavite vabilice!“ proglašena je zabrana lova na grlice i prepelice do 2025. godine.

II kategorija: Prvi glas građana – kampanjа koja je kroz svoje aktivnosti javnog zagovaranja pokrenula veliki broj građana oko nekog cilja.

  • Dobitnik nagrade: Udruzenje građana „Volim Padinjak” za rešavanje komunalnih problema stanovnika MZ Padinska Skela

III kategorija: Pohod na aktivizam - uspešne inicijative neformalnih grupa. 

  • Dobitnik nagrade: Ženski solidarni front Vranje za Humanitarni bal organizovan kako bi se obezbedila sredstva za materijalnu podršku deci/porodicama koje su izgubile radno sposobnog člana usled posledica Covid-19.

IV kategorija: Pokretač promena – za angažman i pokretačku inicijativu pojedinaca koju su podelile dve dobitnice nagrada:

  • Zvezdana Luković za inicijativu „Nevađani za Nevade” - protest protiv izgradnje asfaltne baze u Gornjem Milanovcu

  • Milica Nikolić, osnivačica Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „Bazi Mili”

Komitet za dodelu nagrade uručio je i specijalnu zahvalnicu:  

  • Uniji Treći Beograd za najvidljiviju kampanju. Unija Treći Beograd uspela je da odbrani Baru Reva - netaknuto prirodno dobro u kome žive zaštićene vrste životinja. Aktivisti su dan i noć dežurali na Revi, kako bi sprečili da ovo prirodno dobro postane postrojenje za građevinski otpad.

  • Udruženju Mame su zakon za odbranu prava mama.

  • Igoru Veliću, master inž. saobraćaja, predsedniku Udruženja Sigurne staze iz Bora za upotrebu IKT-a u aktivizmu.

  • Udruženju Jadovnik za doprinos multisektorskoj saradnji.

Nakon dodele nagrada održana je i panel diskusija Otpornosti građana u aktivizmu, tokom koje su učesnici panela Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava, Milja Vuković, aktivistkinja, Zero & Low Waste Serbia i Doris Rafajlovski, psihološkinja i psihoterapeutkinja pod supervizijom razgovarale o o preprekama na koje nailaze aktivisti u svom delovanju – ličnim i kolektivnim. Poseban akcenat stavljen je na lični razvoj i njegov dalji uticaj na aktivnosti društvenih aktivista, održivost njihovog delovanja, kao i na njihovo ukupno blagostanje.

Godišnja nagrada za Pokretače promena dodeljuje se u okviru projekta „Aktivni građani - bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju”, a koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Ovaj projekat realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Fondacijom BFPE za odgovorno društvo (BFPE) i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbija (BIRN).

Na mladima svet ostaje – neka demokratski, zbog nas, za njih postaje

Ukazivanje na važnost demokratskih načela kroz nove načine informisanja i njihovo predstavljanje mlađoj publici jedna je od ključnih uloga kako organizacija civilnog društva za mlade, tako i medija. Bez pozitivnog odnosa medija prema mladih, a time i mladih prema demokratiji, ne možemo govoriti o prostoru za unapređivanje demokratskih praksi kako na lokalnom, tako ni na nacionalnom nivou.

DETALJNIJE

Sedma Move.Link.Engage. konferencija: Sve promene dolaze iz lokalnih zajednica

Drugi dan sedme po redu konferencije Move.Link.Engage. u organizaciji Beogradske otvorene škole obeležila je priča o borbi – za slobodne medije, protiv lažnih vesti, za čist vazduh, protiv depopulacije kroz tri panel diskusije.

Istina je bila prva žrtva pandemije, saglasni su učesnici panela koji se bavio borbom protiv lažnih vesti. Marko Milosavljević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ljubljani rekao je da danas mediji imaju dve uloge i da se tako kategorizuju, pa tako mogu biti samo PR odnosno propagandni ili neprijateljski nastrojeni mediji.

Istraživanje koje je uradila Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) kaže da je u 2020. godini na naslovnim stranicama srpskih medija bilo čak 1.200 lažnih vesti. Veliki problem u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti su resursi, naročito kada nacionalni mediji dobijaju sredstva namenjena lokalnim medijima navela je Vesna Radojević iz KRIK-a. „Kada me pitaju ko finansira KRIK ponosno kažem - građani, njihove donacije čine 20% našeg budžeta. Građani prepoznaju kvalitetno, objektivno informisanje i spremni su da pomognu i pruže podršku kada je to neophodno“.

Nakon razgovora o lažnim vestima, MLE konferencija je nastavljena panelom o kvalitetu vazduha u Srbiji. „Situacija sa zagađenjem vazduha je i u 2021. standardno loša, bez ikakvih izgleda za poboljšanjima, posebno ukoliko uzmemo u obzir da je grejna sezona tek pred nama i da je termoenergetski sektor najveći zagađivač u Srbiji“ naveo je Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije. Marija Marković, iz organizacije Zeleni Talas, napomenula je da do čistijeg vazduha možemo doći samo uz  bolju informisanost i veće učešće građana, dok je Marjana Brkić iz Centra za promociju nauke dodala da građani mogu podstaći promene za čistiju životnu sredinu, uz pomoć novih tehnologija i podrške stručne javnosti.

Zaključeno je i da je prva građanska mreža za monitoring kvaliteta vazduha uspostavljena uz podršku BOŠ-a dala adekvatniju sliku o merenjima, ali da mere i dalje izostaju. Brojni građani, posebno u sredinama u kojima je vazduh ocenjen kao čist, ne žele da ponovo čekaju sledeći septembar, kako bi saznali kakav su vazduh udisali u ovoj godini. U njihovoj borbi za čist vazduh, informisanost i instaliranje senzora za građanski monitoring, uz podršku BOŠ-a, predstavljaju prvi korak. „Zato će građanska mreža za merenje kvaliteta vazduha nastaviti da se širi i omogućiti građanima da prate kvalitet vazduha u svojim lokalnim zajednicama“ istakao je Ognjan Pantić koordinator projekata programske oblasti Energija, klima i životna sredina BOŠ-a.

Pitanje depopulacije je nedvosmisleno pitanje budućnosti, a najveći problem u ovoj oblasti predstavlja neusklađenost različitih politika koje uređuju ovu oblast, zaključak je panela koji je pokušao da da odgovor na pitanje za koga stvaramo bolje društvo. Kako bi se iskoristio potencijal svakog društva neophodno je da svi sektori budu uključeni u procese koji ih se tiču. Stoga, nalazi i podaci akademske zajednice predstavljaju polaznu osnovu za donošenje važnih odluka.

„Iako naučni ciljevi akademskih istraživanja ne moraju da budu usklađeni sa praktičnim ciljevima javnih politika, za javne politike po meri građana zasnovane na podacima najvažnije je da postoji proces kokreacije – da u sve faze donošenja i sprovođenja javnih politika budu uključeni svi relevantni akteri, dakle i istraživači i donosioci odluka i korisnici“ istakao je Dragan Stanojević, docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i nacionalni koordinator Evropskog društvenog istraživanja (European Social Survey).

Ono što nedostaje praktičnim politikama u Srbiji su široki dijalozi i javne rasprave oko važnih političkih i društvenih problema, pa se javne politike i ne donose na osnovu podataka naglasila je Biljana Đorđević, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i predstavnica pokreta Ne davimo Beograd.

Tradicionalno, Move.Link.Engage. konferencija je završena dodelom diploma studentima i studentkinjama 28. generacije Studija budućnosti koji su se pridružili najvećoj Alumni zajednici u Srbiji koja broji više od 1.300 izuzetnih pojedinaca i pojedinki.

Više informacija o zaključcima prvog dan MLE konferencije možete pročitati OVDE.

Dijalog i poverenje su najvažniji alati saradnje između civilnog društva i javnih vlasti

U skladu sa tim, učesnici konferenciji mogli su da čuju od predstavnika Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRIS) kako su se ovi pojedinci, a čak 90 odsto njih prvu godinu pandemije provelo u prinudnoj izolaciji, borili sa izazovima koje je donela pandemija. „Deca sa smetnjama u razvoju i odrasli sa invaliditetom veoma su teško podneli period zatvaranja, jer su policijski čas i nemogućnost napuštanja kuća i stanova remetili njihov uobičajen dnevni ritam; a roditelji i srodnici nisu znali kako da im objasne zbog čega su takve mere neophodne. Tek zahvaljujući pritisku roditelja, organizacija civilnog društva i nezavisnih tela uklonjena je zabrana kretanja, ali sa velikim zakašnjenjem - tek pred kraj vanrednog stanja“, navela je Snežana Lazarević iz MDRIS-a na panelu koji se bavio temom uloge civilnog društva na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Pomenuti panel doneo je i diskusiju o pravima i potrebama mladih što je trenutno najvažnije pitanje omladinskih i organizacija za mlade, koje prate stanje u društvu i znaju da svaka druga mlada osoba želi da napusti zemlju zbog potrebe za dostojanstvenim životom. Govornici su se složili da su mladi nosioci promena, kao i da im je potrebno pružiti podršku prilikom borbe za politike koje uređuju njihove živote.

Govornici panela koji se bavio (ne)uspešnom saradnjom organizacija civilnog društva i javnih vlasti u Srbiji podelili su svoja iskustva i praktične predloge kako privući i zadržati pažnju donosilaca odluka na teme održive mobilnosti, lokalne stambene politike, civilne zaštite, bezbednosti dece. Tako je Igor Jurić naveo da je vlast promenila mišljenje o usvajanju Tijaninog zakona tek nakon što je dobila preko 60.000 fotografija građana sa pitanjem: „Zašto niste podržali Tijanin zakon?”. Govornici su se usaglasili oko ideje – poverenje građana je ključ mobilizacije zajednice, a onda i uspeha svake inicijative bilo da se ona odnosila na metar udaljenosti između biciklista i vozila u Beogradu, strategiju održavanja zgrada u Užicu ili na prepoznavanje samohranih roditelja kao prioritetne kategorije za socijalnu pomoć i podršku u Pirotu.

Učesnicima se u ime Beogradske otvorene škole obratio izvršni direktor Milorad Bjeletić, sa porukom da ovogodišnji MLE donosi priče svih onih koji probleme rešavaju u ime svih, dok je razgovor moderirao Vladimir Pavićević član Upravnog odbora BOŠ-a.

ANTIKORUPCIJA I DRUŠTVO, SRBIJA U 2021. GODINI

Visok stepen korupcije u Srbiji predstavlja jednu od glavnih prepreka za sprovođenje sveobuhvatnih reformi u oblasti vladavine prava i pravosuđa. Dodatno osnaživanje organizacija civilnog društva i medija na temu borbe protiv korupcije, razvijanje internih procedura za njeno prepoznavanje, ali i sticanje temeljnih znanja i veština koje bi omogućile sprovođenje antikorupcijskih mera u praksi, neophodni su elementi u cilju podizanja transparentnosti, otvorenosti institucija i jačanju demokratskih vrednosti.

DETALJNIJE

Dijalog promena Info-sesija - Odgovori na najvažnija pitanja

„Bez dijaloga nema demokratskih reformi, unapređenja vladavine prava i zaštite, unapređenja i promocije ljudskih prava. Zato je ključna finansijska i mentorska podrška organizacijama civilnog društva koje će u narednom periodu aktivno raditi na rešavanju različitih problema u zajednici kroz program Dijalog promena“ zaključak je info-sesije održane 11.5.2021. putem ZOOM platforme i Youtube kanala BOŠ-a.

Infosesija se odvijala u dva dela. Najpre je predstavljen program Dijalog promena i uslovi za konkurisanje i skrenuta je pažnja na najvažnije elemente koje uspešan predlog projekta treba da sadrži. Učesnici su takođe imali prilike da se upoznaju sa procesom selekcije i rokovima za svaki od njenih koraka.

Nakon predstavljanja projekta i konkursa, Ivan Topalović, menadžer na projektima i Vladimir M. Pavlović, savetnik za javne politike su odgovarali na pitanja predstavnika organizacija civilnog društva zainteresovanih za podnošenje projektnih ideja. Info-sesiji je prisustvovalo oko 100 zainteresovanih predstavnika OCD.

Sve informacije o Pozivu namenjenom za organizacije civilnog društva nalaze se na ovom linku. Takođe, odgovore na najčešće postavljena pitanja možete pronaći OVDE.

Podsećamo, rok za podnošenje projektnih ideja za organizacije civilnog društva je 24.5.2021. godine, do 15h. Predlozi projektnih ideja dostavljeni nakon postavljenog roka neće biti razmatrani.

Tokom trajanja otvorenog poziva, zainteresovane organizacije se mogu obratiti timu Beogradske otvorene škole putem mejla: dijalogpromena@bos.rs. Tim Beogradske otvorene škole će davati odgovore na pojedinačna pitanja isključivo putem elektronske pošte.

Dijalog promena je projekat koji je usmeren ka poboljšanju praksi i pristupa dijalogu između predstavnika civilnog društva i javnih vlasti u cilju rešavanja problema u zajednici i unapređenju javnih politika. U naredne tri godine biće finansijski podržano 40 udruženja i 30 istraživača, a kroz mentorsku podršku će više od 100 predstavnika udruženja i 60 predstavnika lokalnih samouprava i ministarstava Vlade Republike Srbije biti osnaženo za učešće u dijalogu za rešavanje konkretnih problema i podršku reformama u procesu evropskih integracija.

Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2021. do 2023. godine. Projekat se realizuje u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalogRepubličkim sekretarijatom za javne politikeCentrom za javne politike EU Univerziteta u BeograduUlof Palme Centrom kao i sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske.


Lista odobrenih predloga projekata za projektnu podršku u okviru Programa podrške civilnom društvu za javno zagovaranje

Beogradska otvorena škola (BOŠ) objavljuje Listu odobrenih predloga projekata u okviru Poziva za projekte za javno zagovaranje i uključivanje građana koji je raspisan na projektu „Aktivni građani - bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju”.

DETALJNIJE

Kako će dijalog promena uključiti građane u procese koji ih se tiču?

Kako bi se unapredio život građana i rešili društveni problemi, neophodno je da država uključi udruženja građana u sve procese donošenja odluka. Međutim, nedovoljno razvijen institut društvenog dijaloga kao i postojeće prakse pokazuju da to nije slučaj u Srbiji.

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, u četvrtak, 25. marta 2021. godine, organizovala je  konferenciju za medije i ekspertski panel povodom početka trogodišnjeg projekta „Dijalog promena“ u cilju pružanja podrške uspostavljanju dijaloga između civilnog i javnog sektora.

Na konferenciji za medije građanima su se obratili Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu i Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.

„Moramo normalizovati situaciju u kojoj se o svakoj temi u društvu razgovara na ovaj način, kroz dijalog između predstavnika vlasti, civilnog društva koje želi da svoju ekspertizu uloži u napredak društva, predstavnika Evropske unije i predstavnika Univerzizeta. Ne znamo unapred rezultat dijaloga, ali znamo da ako se udružimo svi mi koji želimo dobro Srbiji, postoji verovatnoća da ćemo se sastati za dve godine u ovoj sali i reći - mogli smo i uspeli smo“, istakla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji dodao je da: „Organizacije civilnog društva imaju bitnu ulogu u ovom dijalogu kao posrednici koji sa predstavnicima javne uprave komuniciraju najvažnije potrebe društva i sa tim u vezi je bitno uspostaviti sistemsko, a ne periodično uključivanje civilnog društva - kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Kako se u Evropskoj uniji svakodnevno realizuje dijalog, tako je i za Srbiju veoma bitno da dijalog postane nova normalnost i deo svakodnevnih debata. U cilju pronalaženja kompromisa, za istim stolom moramo okupiti udruženja građana, institucije i predstavnike akademske zajednice kako bi se kreirali uslovi za razmenu ideja“.

Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu je naglasila: „Ako državu gledamo kao sistem čiji je zadatak da obezbedi funkcionisanje naše zajednice, ovaj projekat vidim kao osnaživanje delova društva koji nisu deo izvršne vlasti. Univerziti su nedovoljno iskorišćen resurs koji svojim ekspertskim uslugama može da pruži više nego što je učinjeno deo sada“.

Ima li dijaloga između civilnog društva i države?

Nakon konferencije za medije, održana je onlajn panel diskusija „Izgubljeni u prevodu - dijalog civilnog društva i javnih vlasti u Srbiji“ gde se diskutovalo o načinima za veću podršku uključivanju građanskog društva u reformske procese u cilju razvoja lokalnih zajednica. U razgovoru su učestvovali predstavnici Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Građanskih inicijativa, Foruma civilne akcije Forca, Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju i Beogradske otvorene škole.

Savetnik/šef Odeljenja za politiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Dirk Lorenc istako je: „O dijalogu se nikada nije više pričalo, a čini nam se da ga nikada nije bilo manje. U cilju ostvarenja zajedničkog interesa, potrebno je postići kompromisno rešenje participativnim pristupom svih zainteresovanih strana.“

„Dijalog je okosnica rada novoformiranog ministarstva, a njegova svrha jeste da ukaže na najvažnije izazove koji će se, potom, uspešno iskomunicirati ka vlastima, kako bi se postigao željeni rezultat“ smatra Žarko Stepanović, v.d. pomoćnik ministarke, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.

Dijalog je proces usmeren sa jedne strane na rešavanje problema u zajednici kroz razmenu različitih ideja i sa druge strane, uključivanje svih sektora društva kako bi se iskoristio pun potencijal za razvoj. Iz tog razloga dijalog mora da bude inkluzivan, transparentan i odgovoran. Iako je dijalog dvosmeran proces, odgovornost nije jednaka. Različiti izveštaji pokazuju da se prostor za dijalog sužava i nedvosmislena je odgovornost države da uradi nešto po tom pitanju. Postoji dobra normativna osnova, a sada je red da se ona zaista i sprovede u praksi – kroz uključivanje građana i udruženja građana u sve procese koji ih se tiču. Posredno ovakav način rešavanja problema stvara osećaj zajedništva, jer iako ne moramo da se slažemo moramo da se tretiramo ravnopravno, slušamo i uvažavamo.

Događaj je organizovan u okviru projekta „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“ koji podržava Evropska unija, a sprovodi BOŠ u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Univerzitetom u Beogradu, Međunarodnim centrom „Olof Palme“ i Kancelarijom za udruženja Republike Hrvatske.

Ovim projektom će se, kroz dijalog civilnog društva i javne uprave, raditi na rešavanju konkretnih problema u zajednici. Projekat, takođe, doprinosi otklanjanju prepreka za uključivanje udruženja građana u procese odlučivanja i njihov doprinos reformskim promenama u Srbiji. U naredne tri godine finansijski će biti podržano 40 organizacija građanskog društva i 30 istraživača, a kroz mentorsku podršku će više od 100 predstavnika udruženja građana i 60 predstavnika lokalnih samouprava i ministarstava Vlade Republike Srbije biti osnaženo za učešće u dijalogu za rešavanje konkretnih problema i podršku reformama u procesu evropskih integracija.

Vesti

Sve vesti