Otvoreno o javnim politikama - analize povodom 100 dana rada Vlade

Otvoreno o javnim politikama - analize povodom 100 dana rada Vlade

Izveštaj „Otvoreno o javnim politikama – Zakoni su javna stvar“, koji je izradila Beogradska otvorena škola (BOŠ), prikazuje analizu zakonodavne aktivnosti Vlade Srbije, u prvih 100 dana njenog rada, od 11. avgusta do 18. novembra 2016. U ovom Izveštaju posebno je predstavljeno u kojoj meri se javne rasprave, kao mehanizam učešća građana u kreiranju janvih politika, koriste u procesu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije.

Zakonodavni proces u Republici Srbiji odvija se u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), pa se dinamika usvajanja propisa višestruko povećala u poslednjih 15 godina. Veliki broj predloženih propisa stvara probleme u fazi izrade zakona, koja se odražava kroz nedovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, ograničen prostor za sprovođenje javnih rasprave i uključivanje građana, što ima negativne implikacije na kvalitet i primenljivost samih zakona. Nezavisno od činjenice da je predviđen relativno širok krug ovlašćenih predlagača zakona, brojne analize ukazuje na to da preko 95% zakona koji se predlažu i usvajaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, potiče od Vlade. U tom svetlu ključni dokumenti za praćenje zakonodavnog procesa u Srbiji u kontekstu pristupanja Srbije EU su Godišnji plan rada Vlade i Nacionalni plan za usvajanje pravnih tekovinama EU (NPAA).

Međutim, analiza zakonodavne aktivnosti u prvih 100 dana rada Vlade sprovedena je uz sledeća ograničenja: plan rada Vlade formirane 11. avgusta 2016. godine nije objavljen, već je javnosti dostupan plan rada za 2016. Vlade koja je konstituisana 27. aprila 2014; druga revizija Nacionalnog programa za usvajanja pravnih tekovina Evropske unije usvojena je tek 17. novembra 2016. godine, dok je period primene prve revidirane verzije NPAA istekao 31. decembra 2015. godine.

Za prvih 100 dana rada Vlada Republike Srbije je uputila 26 predloga zakona Narodnoj skupštini na usvajanje, od kojih se 15 predloga zakona odnosi na ratifikaciju međunarodnih sporazuma. Od preostalih jedanaest zakonskih predloga koje je Vlada uputila Narodnoj skupštini, a koji se ne odnose na zakone o potvrđivanju međunarodnih i bilateralnih ugovora, za prvih 100 dana sedam je usvojeno u Narodnoj skupštini. Prema nedavno usvojenom revidiranom NPAA-u, od jedanaest zakonskih predloga koji su ušli u skupštinski proceduru, za usvajanje je predviđeno njih tri, dok su četiri predviđena Godišnjim planom rada za 2016. godinu koji je trenutno dostupan javnosti. Od pomenutog broja podnetih zakonodavnih inicijativa samo za dva predloga zakona je sprovedena javna rasprava u prethodnom periodu.

Ako se analizira održavanje javnih rasprava, kao faze zakonodavnog procesa, uočava se veliki nedostatak u pogledu održavanja javnih rasprava, koje se održavaju samo pro forme i po pravilu ne utiču na donosioce odluka. Ovo konstatuje i novi izveštaj Evropske komisije gde se ističe da i dalje dominira usmerenost na formalna i proceduralna pitanja pre nego na suštinu u procesu kreiranja javnih politika. Takođe, Evropska komisija naglašava da javne konsultacije treba da budu šire i sa realnijim rokovima kako bi se omogućilo svim zainteresovanim stranama da obezbede kvalitetan doprinos. Opravdanje koje se često nalazi jeste da dinamika procesa evropskih integracija zahteva ubrzan postupak. Međutim, s jedne strane imamo procenat ispunjenosti prethodnog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) koji iznosi 63%, dok sa druge strane zakonodavni proces i Plan rada Vlade ne prati dinamiku predviđenu NPAA.

Posledica toga jeste da javna rasprava nije redovna faza zakonodavnog procesa u Republici Srbiji kada je reč o propisima sadržanim u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, dok proces učešća zainteresovanih strana i javnosti u zakonodavnom procesu putem javne rasprave nije detaljno uređen. Namera da se unapredi zakonodavni proces uključivanjem civilnog društva u najranijoj fazi kreiranja javnih politika kontinuirano se ponavlja u nizu dokumenata usvojenih u prethodnom periodu. Međutim, uključivanje civilnog društva u zakonodavne aktivnosti i kreiranje javnih politika u praksi više predstavlja izuzetak, nego pravilo. To je delimično i posledica nedostatka sistemskog pristupa uključivanju civilnog društva u proces kreiranja javnih politika, a prostor koji nacionalne institucije daju civilnom društvu, kao i stepen konsultacija sa civilnim društvom su i dalje pretežno formalni i uglavnom služe za zadovoljenje bazičnih standarda i zahteva EU.

Periodični izveštaj nakon 100 dana rada Vlade Republike Srbije: „Res Publika - Zakoni su javna stvar“

Photo: euprava.gov.rs

30.12.2016.
CEI
Vesti
Najave