O novom svetskom poretku u svetu haosa

U utorak. 3. novembra održana je peta po redu debata na temu bolesti COVID-19 i njenog uticaja na novi svetski poredak koju, u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost, organizuju Beogradska otvorena škola i Fondacija Konrad Adenauer uz podršku Fondacije Eduardo Frei iz Holadnije. Govornici na debati su bili Jan Mulder, ekspert u oblasti upravljanja krizama i Nikola Živković, profesor međunarodnih odnosa na Tecnológico de Monterrey, Fakultetu za društvene nauke i vladu u Meksiku. Debatu je moderirao Nenad Stekić, istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Globalni svetski poredak – zašto je to danas posebno interesantna tema?

„Bar dve i po decenije unazad mi intenzivno promišljamo i razgovaramo o tome kakav je to svetski poredak u kome živimo nakon Hladnog rata“, započeo je svoje izlaganje profesor Živković. „Nismo još došli do imenovanja perioda u kom živimo, već mu umesto toga dodajemo još jedan prefiks nakon, nakon, nakon hladnog rata. U tom kontekstu, pitanje koje posebno privlači pažnju akademske javnosti je pitanje kontinuiteta i promene. Dakle, ko su akteri koji održavaju taj poredak ili ko su oni koji traže da se taj poredak promeni? To su ti tranzicioni periodi, koji su označeni kao najproblematičniji „košmar“ perioda kada se dešava tranzicija odnosno promena vlasti. Uz one koji su stvorili i generisali prethodni poredak, sad se pojavljuju novi akteri koji žele da ga dovedu u pitanje iz najrazličitijih interesa. Promena se dešava najlakše kada dolazi do nekih raskida, do nekih izazova za sam sistem - kao što je ovaj trenutak koji sada živimo koji je uzrokovan pandemijom. Tek onda ta promena postaje prihvatljivija i za lidere i za druge ljude. Pitanje je da li će ova promena, ova tranzicija koju sada živimo da dovede do velikog raskida između Amerike i Kine, u suštini.“ U tom kontekstu Jan Mulder dodao je da „je u periodu pre COVID-19 nastao rivalitet između SAD i Kine i uopšte u svetu,  a takođe je taj rivalitet bio vidljiv u odluci UK da napusti EU. Isto tako se može primetiti rivalitet između Rusije i Zapada generalno. Dok je svet pokušavao da se ujedini međunarodnom trgovinom i digitalizacijom, Trampova administracija, koja je radila pod motom Amerika je na prvom mestu, radila je baš suprotno.“

Jan Mulder se osvrnuo na trenutna dešavanja i krizu i istakao da „svake godine, Svetski forum objavljuje izveštaj o globalnim rizicima, i verovatnoća opasnosti izbijanja svetskih zaraza nije uopšte bila na spisku kada su u pitanju globalni rizici. Za manje od godinu dana, došlo je do promena. Odjednom se dogodilo da do sada poznati rizici nisu više toliko preteći te na njihovo mesto dolaze neki novi rizici. Univerzitet na Harvardu je zaključio da je pandemija događaj koji je najviše uzdrmao svet nakon Drugog svetskog rata i da je to prva u potpunosti globalna kriza u ljudskoj istoriji. Ekonomski troškovi te krize su ogromni.“ Mulder je uz to dodao da „je COVID-19 uticao negativno ne samo na promenu ekonomskih uslova, već je doveo do toga da autoritarne vlade ponovo stupaju na scenu. Trenutna pandemija je značajno uticala na slobodu građana u smislu razlitičih ograničenja. Milioni ljudi su ostali bez posla. Globalna ekonomija je već u recesiji. Ekonomijama u razvoju potrebna je podrška, a sve su veće trgovinske i investicione barijere. Svet je sve manje slobodan i sve manje otvoren i u takvoj situaciji je veliki izazov realizovanje otvorene međunarodne trgovine  i podsticanje investicija.“

Profesor Živković je istakao da „tokom ove krize, nismo koristili dostupne mehanizme koji su nekada korišćeni u suočavanju sa krizama to jest izazovima. Nema multilateralnog upravljanja krizom. Mi do nekog globalnog samita još uvek imamo vremena da razgovaramo. Države treba da se dogovore, da se slože bar oko nekih osnovnih mehanizama za upravljanje krizom i da imamo glave poruke koje bi zemlje trebalo da primenjuju.“

 

Svet posle COVID-19

Kada se radi o periodu nakon pandemije, govornici su se složili da će postojati značajan rivalitet između Amerike i Kine. Evropa će najverovatnije biti okupirana internim problemima, a to je slab ekonomski rast, sve starija populacija i širenje desno orijentisanih pokreta. „Kako bude rastao rivalitet između SAD i Kine, Evropa će morati da odluči kako će se pozicionirati po ovom pitanju. COVID-19 je suštinski promenio živote građana. Nikada ranije vlade nisu toliko upravljale ljudima. Svetska zdravstvena organizacija je izlaskom Amerike iz iste izgubila na uticaju i  inicijativi. Kina jeste moćan, ali nedovoljno iskusan vođa, što smo u ovoj krizi i videli. EU je bazirana na multilateralnom svetu, poverenju, solidarnosti i kapacitetima zemalja da sednu sa drugima i pregovaraju o komplikovanim stvarima. Lideri EU moraju da prestanu da funkcionišu u mentalnom setu Hladnog rata kada je neko umesto njih rešavao goruće krize“ složili su se govornici.

Profesor Živković je tokom debate govorio o tri moguća post COVID-19 scenarija:

1)     Promena koja se već dešava – čak i pre krize smo videli pad mehanizama baziranih na pravima, videli smo instrumentalizaciju tog multilateralnog sistema. Pandemija je samo izazvala slabosti ovog sistema i dovela do pucanja. To je jedna duboka promena sistema i stiče se utisak da će sada umesto na pravima, naglasak biti na sili. Ako EU ne sprovede reforme, može biti samo deo igre između Amerike i Rusije.

2)     Druga stvar jeste da je put napred, put istinske reforme – trenutna situacija nam je pokazala šta se to dešava u nedostatku globalnih vlada i nekog okvira globalne saradnje. Tako da, ukoliko želimo da idemo napred, mora se prekinuti sa nacionalističkim tendenicijama i izolacionizmom. Države isključivo ujedinjene mogu preuzeti borbu protiv globalnih izazova, a to zahteva istinsku reformu globalnog političkog sistema.

3)     Treći scenario podrazumeva da „ne možemo dočekati da se sve vrati na staro, u normalu“. Ljudi nisu spremni da prihvate velike promene, jer one podrazumevaju potrebu za reformama koje su opet teško prihvatljive. S toga, ne možemo da idemo na neku modifikaciju, adaptaciju koja će zapravo biti funkcionalna do neke nove krize koja će možda biti još opasnija.

Zaključak Jana Muldera je da „trenutna pandemija neće suštinski promeniti prirodu svetske politike. Nacionalne države ostaće osnov međunarodnih odnosa. Nacionalizam ostaje veoma snažan politički pokretač, a velike sile će nastaviti da budu u odnosu konkurencije. Globalne institucije, transnacionalne mreže i nedržavni akteri i dalje će igrati značajnu ulogu. Pandemija i kriza će najverovatnije ubrzati trendove koji vode ka udaljavanju od procesa globalizacije. Nedemokratske vlade će ojačati, a odnosi između velikih sila će nastaviti da se razvijaju. Sve pomenuto nas navodi na zaključak da će svet nakon bolesti COVID-19 biti manje otvoren, manje slobodan, manje prosperitetan nego svet pre pandemije“. Profesor Živković je na to dodao „da bismo se uspešno borili sa krizama, nedostaju nam jaki lideri koji će preuzeti odgovornost za odluke koje donose posebno u ovakvim, kriznim situacijama“ i time zaključio još jednu izuzetno zanimljivu i interaktivnu PolitiKAS debatu.

Za više informacija o narednim debata, pratite naš sajt.

Beogradska otvorena škola
Bulevar oslobođenja 177
11000 Beograd