POLITIČKE IMPLIKACIJE IKT-A I KONCEPT E-VLADE
Tehnološke revolucije i njihov uticaj na politički zivot

Spektakularan napredak nauke tokom prve polovine 20. veka (kvantna mehanika, teorijska fizika, matematička logika i druge fundamentalne discipline) sledila je u drugoj polovini veka isto tako impresivna primena naučnih dostignuća u tehnologiji, koja je radikalno promenila način života većeg broja ljudi nego bilo koja od ranijih naučno-tehnoloških revolucija. Ni industrijska revolucija poznog 18. i celog 19. veka, koja je na sličan način usledila prodoru klasične mehanike i termodinamike tokom 17. i 18. veka nije dosegla tu dubinu promene ljudskog društva i u svakodnevnom životu i u konceptualnom smislu, ali ni širinu populacije zahvaćene tim promenama. Uprkos naglom usponu, recimo, primenjene genetike i atomske fizike u periodu posle Drugog svetskog rata, konstruisanje i širenje upotrebe personalnih računara, a naročito nastanak interneta kao svetske komunikacione mreže ipak je najprimetnije uticao na skoro sve aspekte ljudskog života današnjice. Nastale, naravno, u svetu nauke, ove tekovine su najpre osvojile bezbednosne strukture Sjedinjenih Američkih Država u čijem se okrilju i odvijao naučni rad na njihovom koncipiranju i razvoju, da bi se u poslednjim decenijama 20. veka rapidno proširile u svet biznisa, državne administracije, obrazovanja i umetnosti, tako da danas ni estradu nije moguće zamisliti bez njih. U ovom radu su predstavljene neke posledice koje je informatička revolucija, pre svega upotreba interneta, proizvela u političkoj sferi, koju najšire možemo opisati kao borbu za sticanje i očuvanje vlasti, ali i njeno vršenje. Mnogi indikatori govore da je u ovoj oblasti ljudskog života, uprkos uvreženim predstavama da je njena podložnost promenama i inovacijama u obrnutoj proporciji u odnosu na npr. nauku, takođe došlo do radikalne redefinicije metoda i sredstava koja primenjuju njeni akteri, ali i do ponovnog vrednovanja nekih njenih bazičnih načela. Ne bi bilo začuđujuće da, kao i u slučaju ranijih naučno-tehnoloških revolucija, i kod aktuelne informatičke njene političke implikacije postanu manifestne primetno kasnije od privrednih i kulturnih.

Kao delatnost čija je jedna od najvažnijih komponenti komunikacija, politika je nužno podložna promenama u okolnostima kada međuljudska komunikacija korenito menja oblik, frekventnost i intenzitet. Usled širenja interneta danas neuporedivo veći broj ljudi nego ranije ima mogućnost da se neposredno informiše o političkim pitanjima, i to iz mnogo raznovrsnijih izvora, a politički akteri su dobili šansu da svoje ideje i propagandne akcije vrlo efikasno predstave mnogo široj populaciji nego njihovi prethodnici. Protok ideja, uključujući i političke, je stoga intenzivniji nego što se do skora moglo i zamisliti. Uticaj ovih fenomena na politizaciju širih masa i na karakter i pravac promena političkog života još uvek je nedovoljno ispitan. Epoha u kojoj je došlo do masovnog širenja interneta ima svoje značajne političke specifičnosti u odnosu na ranije periode. Terorističke aktivnosti su sve brojnije, masovnije, efikasnije i brutalnije, a šire se i van tradicionalno kriznih područja i na teritorije zemalja i sredina koje su tradicionalno smatrane bezbednim. Teško je oteti se utisku da je nagli porast mogućnosti za razmenu informacija, čiji je protok u njegovom novonastalom intenzitetu sve teže kontrolisati u vanrednim situacijama koje to iziskuju, ohrabrio inspiratore, organizatore i izvođače ovakvih akcija da ih intenziviraju i „usavrše“. To se odnosi i na njihovu mogućnost okupljanja i indoktrinacije novih pristalica, ali i razmene neophodnih tehnoloških i organizacionih znanja i veština. Takvo stanje izazvalo je u većini razvijenih zemalja pravu bezbednosnu opsesiju, u kojoj se opet velike nade polažu u informacione tehnologije. Njih obilato koriste naročito bezbednosne strukture SAD, težeći da spreče širenje sofisticiranih novih vojnih tehnologija u države sa radikalno drugačijim društvenim i političkim poretkom ili nepredvidljivog ponašanja na međunarodnoj sceni. Nedavno je ponovo reaktuelizovan slučaj već odavno nuklearne sile – Kine, usled najava EU da će joj ukinuti embargo na uvoz novog naoružanja uveden posle masakra nad disidentima 1989, dok je kod Iraka, Irana i Severne Koreje akcenat ipak bio na prevenciji razvijanja nuklearnog i biološkog oružja. U sferi političkih ideja, internet se pokazuje kao vrlo efikasno sredstvo za promociju i širenje onih koje se u demokratskom delu savremenog sveta načelno smatraju neprihvatljivim i opasnim. Da pomenemo samo verski fanatizam (islamski, ali i drugih religija), rasizam (pretežno u Zapadnoj Evropi, ali ne samo u njoj), boljševizam, fašizam, nacizam, anarhizam.