KONCEPT INFORMACIONOG DRUŠTVA I DRUŠTVENI EFEKTI INTERNETA
Uvod

"Uvod u informaciono društvo" je prva tema koju ćemo obraditi na našem ovogodišnjem kursu. Kao što i sam naslov koji smo odabrali za ovako široku problematiku govori, pokušaćemo da kroz neka osnovna razmišljanja i prikaz najznačajnijih činjenica razvijemo "nacrt" pojma informacionog društva.

Jedan od osnovnih problema sa kojima se suočavamo prilikom teorijskog ili empirijskog istraživanja informacionog društva je to što mi još nismo sasvim sigurni da je "informaciona epoha" ( Information Age ) zaista nastupila.

• Prema nekim autorima, informaciono društvo predstavlja formu društvenog organizovanja koja je karakteristična za post-industrijski period razvoja Zapada. Za ovo shvatanje se, veoma grubo, može reći da počiva na ideji prema kojoj je raspodela informacija u društvenim strukturama značajnija od raspodele kontrole nad sredstvima rada.
• S druge strane, upotreba termina "informaciono društvo" danas najčešće ukazuje na visok stepen u kome su savremena društva zavisna od upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija (među kojima, naravno, Internet zauzima centralno mesto u raspravi).
• Konačno, ukoliko uzmemo u obzir ekstremna tehno-optimistička predviđanja, prema kojima će informaciono-komunikacione tehnologije fundamentalno promeniti ljudsko društvo, mi se nalazimo u situaciji u kojoj zaista nismo sigurni da li je takvo društvo uopšte nastupilo, kao ni u to da li će ono uopšte nastupiti.

Ovakav "nejasan" status koncepta informacionog društva već pri početnoj teorijskoj, fenomenološkoj analizi, uopšte nije bez značaja za dalja razmatranja u empirijskim istraživanjima (poput istraživanja upotrebe Interneta), pa čak ni za analizu praktičnih, političkih poteza koji bi vodili nekom željenom društvenom razvoju pomoću upotrebe ICT. Iako mi na prelazu dva veka još nismo sasvim sigurni u to, ipak je moguće da će savremene ICT transformisati ljudsko društvo na suštinski način. U izmenjenim društvenim uslovima, ako najznačajniji resursi (npr. pristup stručnom obrazovanju) budu bili sve manje zavisni od raspodele ekonomske moći, doći će i do bitnih promena u načinima sprovođena političkih mera.

Mala digresija: istorija nas uči da je nespremnost da se razumeju suštinske društvene promene (zapravo, često "namerni previdi", odbijanje da se te promene registruju - I Svetski rat) imala značajno veću cenu od one koju bi imalo pravovremeno prilagođavanje izmenjenom stanju stvari. Na globalnom planu, mi možemo da kažemo da je ono što je zapadnu civilizaciju (najgrublje shvaćenu kao zajednicu hrišćana) održavalo politički najmoćnijom strukturom na planeti upravo njen konceptualni aparat, informaciona struktura koja je obezbedila i održala razvoj zapadne nauke, tehnologije, formi političkog i ekonomskog organizovanja itd. Snaga Zapada ležala je, zapravo, u Ideji Zapada. Ukoliko se danas nalazimo u situaciji u kojoj su druge civilizacije i kulture, zahvaljujući ogromnom porastu i ubrzanju u procesima distribucije informacija, u stanju da na brži i efikasniji način postaju konkurentne kulturama zapada, mi moramo biti spremni na to da će globalna slika sutrašnjice biti sasvim drugačija od one koju poznajemo danas.